Naša književnost

Професор Шпанер 7 | 541

можда је заборавио. Рекао је да ће се вратити, гли се није вратио. Пошта, кад је отпутовао, слата му је на НаПе ап дег Зааје, Апаготазсћез Гпзетеше,

Седи, дајући исказ, на столици поред зида, насупрст прозора, на светлу. Потпуно је видљив — у својим исказима и намерама, у упорној жељи да потпуно искаже све како је било, да не испусти ништа. Он је један, а нас је неколико особа: чланови Комисије, месне власти, судије.

Показује толико горљивости да је понекипут нејасан.

— Шта је то рецепт

— Рецепт је висио на зиду. Асистентка, која је била са села, донела је оданде рецепт за сапун и исписала га. Звала се Кситек. Била је технички асистент. Она је такођер отпутовала, али у Берлин. Поред рецепта било је упутство на зиду. То је написао фон Берген. Оно се тицало потпуног чишћења костију за израду скелета. Али костурови нису полгзили за руком — уништавали су се. Или је била сувише висока температура, или је била прејака течност, — чекао је забринуто због тог некадашњег неуспеха.

— Сапун по рецепту увек је дсбро успевао. Само једном није ваљао. Онај последњи, што је лежао у ложионици на столу, није успео.

Производња сапуна обављала се у ложионици. Прсизводњом је руксвао сам доктор Шпанер са старијим прегпаратором фон Бергеном С тим што је ишао по лешеве. Да ли сам и ја ишао с њимг Да. Ишао сам само двапут. ИМ у затвор у Гдањск једном.

Лешеве су дсвозили најпре из луднице, али после није било довољно тих лешева. Тада је Шпанер издго распис претседницима градских општина да лешеве не сахрањују, него да ће по њих слати Институт. Дсвозили су их из Штутхофа из логора, из Кенигзберга на смрт осуђене, из Елблонга, из читавог Поморја. Тек кад су у гдењском затвору начинили гиљотину, онда је било доста лешева...

Већином су то били пољски лешеви. Али једном су то били и немачки војници, смакнути у затвору за време свечаности. А једном су довезли четири или пет лешева с руским презименом.

Фон Берген је лешеве довозио увек ноћу.

— Каква је то била свечаност»

— Свечаност је била у затвору. Посвећење гиљотине. Позвани су били шеф Шпанер и разни гости. Шеф је повео старијег препгратора фон Бергена и мене. Зашто је узео менг, не знам, јер нисам био позвсн. Гости су долазили аутомобилима и пешке. Ушли су у ту салу. Али ми тамо нисмо ушли, него смо морали чекати. Ми смо већ били прегледали гиљотину и вешала. Онда су она четири немачка војника билг осуђена на смрт. Вероватно да ју је посвећивао немачки свештених.

Видео сам како су увели једнот затвореника. Окове је имао на леђима, био је бос, ноге имађаше црне, био је само у гаћама, иначе го