Naša književnost

КЕ Заваље

О сценском стилу 565

Режија претставе „Како вам драго“ постигла је остварење сценског стила зато што је пошла у дубину, открила Шекспиров поглед на свет, облик његове комедије и то учинила са свом вештином савремене режије. У претстави „Много вкке ни око чега“ режија се кретала површином, жонглирајући „театралношћу“ и комичношћу, што пикад не може да открије сценски стил датога писца, јер су комичност и театралност саме по себи нешто „уопштено“, јер за изражавање театралности и комичности у Шекспировим претставама већ постоје позоришни шаблони.

Сад да узмемо другу претставу, на чијем ћемо примеру такође моћи да покажемо наше схватање сценског стила.

У позоришту „Бауман“ редитељ Е. Б. Красњански поставио је Шекспирову „Комедију забуна“. Тема комедије је ведро сликање човека, његове досетљивости, оштроумности, предузимљивости, способности да ризикује због замишљеног дела, вештине да се снађе у свим тешкоћама. У њој је неисцрпни извор непосустале воље у савлађивању свих препрека које се испречавају у савршено невероватним околностима. И, што је главно, уверење да ће све бити дивно, сјајно!

Фабула помаже да се развије тема комедије. Браћа, њихов отац и мајка растурили су се по земљином шару. ИМ, како изгледа, нема никакве наде да ће једно друго наћи. Али су се прилике тако стекле да су се ти људи нашли.

Поводом те теме и фабуле и објашњавајући садржину личности, редитељ претставе и неколико извођача говсрили су приликом дискусије коју је организовало Сверуско позоришно друштво. Красњански је доказивао како у основи „Комедије згбуна“ лежи некаква филовофема. Показало се да је редитељ, спремајући претставу, пошао путем сложених тражења, замисли и свакојаких побочних тема, уносећи их у довољно јасну структуру комедије.

Због тога се од те претставе добио утисак да су тумачи улога оба Антифола и оба Грумиа до крајности напреггнути и, очевидно, претрпани обиљем задатака. Пред очима гледалаца они су извршавали те задатке и мучили се над њима у зноју свог лица. А то никако није помагало да се осети лакоћа и слободан ток живота на позорници. ИМ, гледајући остваривање женских и мушких лица у комедији, ви сте се све више убеђивали у то да се пред вама лажно претставља непосредност, ви сте осећали старање које хоће да се прикаже као уметност. На позорници није било ни неусиљене веселости, ни неувеле свежине осећања Шекспирових комедија.

Пред гледаоцима „Комедије забуна“ теку једна за другом виртуозно израђене ситуације „непознавања“. Гледаоци знају ко су та лица, а сама лица једно друго не могу да познаду. У томе је комичност и интрига претставе. Ситуације „непознавања“, разуме се, пре свега захтевају неусиљеност у глумачким радњама. А уместо лакоће са сцене су долазиле форсиране интонације, пародирање у којем се јавно осећао притисак режије.

за