Naša književnost

70 | Наша књижевност

рију буржоаске државе. И зато је завршетак ове књиге, у којој се огледају збивања пропадајућег капитализма, потпуно песимистичан за Француску онога“ времена:

»За то време Пингвинија се славила својим богатством. Они који су производили ствари неопходне за живот нису их имали у довољној мери, код оних. који их нису производили било их је и сувише. То су, како је товорио један члан института, неизбежне економске незгоде. Велики пин-гтвински народ није више имао ни предања, ни духовне културе, ни уметности. Напредак цивилизације показивао се код 554 убилачком индустридом, непоштеним трговањем, одвратном раскоши.“

(Овим се сатира и завршава пошто иза њених оштрица нема видика на козитивне и стваралачке снаге нове класе која се уздиже, и која ће, уместо онога што тоне, Француској и целом свету дати социјализам.

_Али не само дубоко познавање односа, нас одушевљава оштра критика '# садржајна снага Франсове приче, Сем његовог смисла 32 ову борбу простив милитаризма и шовинизма, против монархистичке реакције и клерикашизма, против расизма и империјализма, у којој је он духовни наследник класичних реалиста деветнаестог столећа, нас одушевљава и његова широка култура, његово: велико знање, префињеност његовог стила и олмпрена форма његове композиције. Максим Горки је писао о Франсу:

»Анатол Франс је, по мом мишљењу, — господар мисли, он ју је створис, васпитао је, умео је ефектно да је заогрне речју, елегантно и грационо Ју је изводио у свет, веселу, живу, ироничну, али насмешену без па: жости. Он је управљао каприциозним играма мисли с лакоћом генијалног музичара који диригује оркестром чији сви чланови сматрају себе првожљласним талентима и који су субјективни до анархизма.“

Почетком ХХ столећа, кад се услед економских и политичких криза „изоштравају класне разлике, приближује се Франс лагано и доследно акдијама пролетаријата. Он потписује интернационалне манифесте, буни се против зајма који француска република 1908 даје царској Русији за борбу против револуције, и на крају првог империјалистичког рата приступа, као ФОранилац и. пријатељ, уз велику Октобарску револуцију. Он подиже свој глас против империјалистичке интервенције Француске и савезника, који желе да оборе младу совјетску државу и сарађује у друштву Анри Барбиса у „Ба Сјагје“, савезу интелектуалаца левичара. 5

„Славан и моћан по својем делу, признат и од својих противника за мајстора француског стила и француске књижевности и сматран за једну „од највећих литерарних личности епохе, Франс умире 1994 године на свом жамању код Тура.

О. БИХАЉИ-МБРИН