Naša književnost

222 ___Нашт« књижевност

паничара, да Јоваш и даље бије митраљезом, да су Нијемци искористили тренутак забуне и приближавали се обореним стаб. лима, али његова мисао, сва његова мисао, била је у руци која

је скидала бомбу и у оку које је одмјеравало даљину. Узвикнуо је: |

= Другови, бомбама!

Његова крагујевчанка ударила је иза клада и потресла земљу. Изгледело је да та бомба непријатељу није нанијела никакве штете, али његов узвик, његов покрет, његов став који се у тој забуни супротставио стихији панике не плашећи се њене страхоте, вратио је борцима сигурност истом брзином како су "је и изгубили. Први се снашао Лопарац, замахнувши клипаром, а онда су са јаросним узвицима, као љутећи се на своју тревутну забуну, бацили бомбе и остали, ОВИ групице непри: јатеља,

= Удри, Јоваш!

= Нагари!

— Уух! Мајку вам швапску!.

Можда више изненађени жестином тог ненадног отпора по„слије забуне коју су примјетили, него због дејства бомби, Нијемци су се поколебали и почели да се повлаче. Пузали су натрашке, отискивали се низ брдо, покушавали да узмакну, али борци, разјарени и на себе и на њих, засипали су их ватром више јаросном него сигурном.

+

Напад је био одбијен. И готово истог часа паљба је престала потпуно. Послије четири и по сата тутњаве заћутала је и артиљерија, и ухо је поново почело да хвата и друге звукове и шумове, меке и дирљиво обичне, али и као нестварне. Поток се покренуо низ стијене шумећи гласно; горе негдје у шуми као пуцањ одјекнула је преломљена грана; поврх високе стијене удесно усамљеним кликом гласио се јастреб. А и очи су видјеле и трак сунца, које се пробило кроз грање, и бијеле избехарале крошње дрвећа. у долини, и невјероватну. помичну бијелу мрљу малог стада оваца на вакуфском брду. — И све те слике и звукови, успјевши да уђу у свијест послије одаха, послије бар привремеког престанка опасвости којом је мисао једино живјела, потчињавајући сва. чула, имале су росну свјежину првог доживлавања и снагу чуда, јер су, дотле, прекривене тиранијом једне једине мисли која је у свијести брисала и затирала све што није она сама, васкрсавале поново.