Naša književnost

Живот Његошев | = 381

У својим првим песмама Црмничани и Нова пјесма црногорска о војни Русах и Тураках почетој у 1828 году он се држи потпуно гусларскога начина певања. (н и доцније скупља и дотерује народне песме; у Вуковој четвртој књизи има девет песама које му је послао Његош, а у Милутиновићевој „Пјеванији црногорској и ерцеговачкој“ има пет песама које | Симо означио као | оа неније младога владике црногорскога.

Колико се Његош у почетку потпуно поводио за народним песмама, најбољи је пример „Мали Радојица“. Његош је очевидно на ову песму наишао у народу и забележио је, али са својим финим смислом избегавао је многе суровости у њој. М у „Огледалу српском“, збирци народних песама које је РЂегош Објавио 1845, дакле већ у доба кад је написао „Лучу микрокозма“, биће доста песама које је дотерао, прерадио или их и сам испевао потпуно у духу народне поезије. Ово његово певање по народном начину, које почиње с наивним и слепим подражавањем, еволуира и усавршава се док најзад није постигао у „Горском вијенцу“ савршенство и превазишао народне песме из којих је узео израз и дао га у једној оригиналној и снажној синтези лирске, драмске и епске форме и садржине. Али после првога повратка из Русије, када објављује Лијек јарости турске с песмама у народном стилу, Његош издаје и Пустињака цетињског, у коме се јасно запажају први покушаји једног новог и друкчијег начина певања, с јачом личном нотом и у изразу и у садржини. Таква је песма Црногорац к свемогућему. Богу, а донекле и Заробљен Црногорац од виле. Мако је прва од ових песама под утицајем Державинове Оде Богу, у Његошевој: се песми већ осећа будући песник „Луче микрокозма“. Ово удаљавање од мотива народне поезије опажа се и у не што доцнијим песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевата ноћу без мјесеца, Плач на смрт... синовца

Павла... Мисао, и још у некима. У свима овим песмама налазе се идеје и слике, које ће Његош потпуније развити у „Лучи микрокозма“; оне су као неки увод, као прелудијум у „Лучу микрокозма“. Предмет овога отледа нији детаљна анализа и естетска оцена Његошева рада, и зато ми овде не улазимо у расматрање вредности његових дела. |

Али морамо нагласити да је „Горски вијенац“ далеко изнад других Његошевих дела као што је „Фауст“ изнад осталих Ге-