Naša književnost

Мајка Миља = 5 423

Одлучно и гадљиво Миља је пограбила овећи завежљај спремљен за бјежанију. и љутито га убацила назад у кућу.

— Перо, помози де оној жени да овамо смјести дјецу и пртљаг. Куд ће у шуму с оноликом ситницом, кад јој је и код нас, бгр сад — засад сигурно.

Ониска роава женица, преко свију својих снага притиснута бригом, страхом и теретом дјеце и ствари, покорно је ушла за Пером у велико празно двориште, мирно допустила да јој Миља поскида торбе и завежљаје, а онда је, коначно растерећена, сједећи на дрвљанику, широко погледала око себе уморним крупним очима. Гледала је као да је изненада повраћена из грозничавог бупила у свијет свакодневних ствари, људи и догађаја.

— Сестро моја, хоће ли се моћи овдје овако остати»

— Само ти сједи — умири је Миља поправљајући јој рубач на глави пажљиво као недораслу. дјетету коме још увелико треба туђе помоћи. ;

— Остаће се, брате, јашта нег остати — нађе се и Перо побуђен- да нешто дода и несмјело погледа у жену као да пита:

— Мајко, јесам ли добро казаог

Десетак-петнаест дана Миљино двориште је бучало од избјеглица, њихових коња, волова и дењкова с робом. Најзад, кад су усташе у неколико махова биле разбијене приликом својих испада из вароши и у селима подно планине створена каква-таква слободна територија, народ се окуражи и живну, па стаде да се враћа кућама. Пространо двориште поново опусти, пуно огризина од сијена, балеге и оглоданих проштаца.

— Оде народ, мајко.

— Оде, боме, мој Перо. Свак иде свом огњишту — сакривши

_уздах озбиљно одговори Миља и полгзећи у кућу нареди:

— Узми ти ону стару брезову метлу, па почисти авлију, а ја ђу с: Маром мало доћерати кућу. оба ти И рана су времена, сад ти лако избију гости.

У предвечерје тога истог дана у Миљину кућу већ се смјештао штаб одреда који је баш тих дана формиран уз велику. лерМу, отпор и неповјерење многобројних сеоских устаничких „чета“ (а свако је село имало своју чету састављену од тројице-четворице „пушкара“ и неуредне масе бучних „рогуљаша“). Штаб се смјестио у прохладну, велику собу са ниском дрвеном таваницом јаких гр=ка; а курири и заштитница понамјештали су се како је ко стигао: