Naša književnost

Мајка Миља —_ | 429

срдачан и гласан, испуњавао срце својим вјечитим смијешком у свијетлим живим очима, дотле Штрбац никад није пропуштао прилику да је гдегод у пролазу не гурне у раме и обијесно не подмигне: — Мајко Миљо, кад ћеш ти ове своје синове женити» Остарисмо ратујући. | Задиркивао је Штрбац и Перу, пропитујући га за његовог дједа, који је некад крао волове и на Подовима их пребацивао преко Уне. Знао је он безброј сеоских ругалица, а није на миру оставлао чак ни Миљину, усвојеницу Мару која се одавно припитомила, вјечито се вртећи међу партизанима. Ухватио би је и држећи је

леђу кољенима, миловао јој чупаву главицу опонашајући старачко "тепање:

— Лијепа дједова паметна главо. Ово ће дједо удати у Приједор, да више не једе босанске курузе.

Кад су. њих двојица кретали некуд у акцију, Бурин једнако расположен, ведар и добре воље, а Штрбац оштар и суздржано љут, Миља их је испраћала све до иза баште као своје укућане. Све док се не би изгубили иза прве окуке, она је гледала за њима, матерински њежна, без бриге и страховања, никако не вјерујући да та двојица срдачних момака одлазе тамо гдје се гине и гдје је смрт код своје куће — непријатан и увијек присутан строги домаћин. |

Ноћу, кад би чула удаљено и збркано пушкарање и мукло бубњење мина, она је гребла ноктом замрзнут прозорчић, вирила напоље у снијежну, 200 и звала Перу, који је увијек спавао лаганим зечјим сном:

— Перо, чујеш лиг Јадна ти сам, да оно ова наша,двојица ни_ јесу негдје загазила»

— Нијесу, брате — спремно је одговарао Перо, увијек готов да повјерује у оно што је боље и што је мање опасно. — Прије ће бити да је оно наш Миланчић, он ти је велика прзница.

А онда би, чешући се и шкрипећи креветом, додао као далеку и мало вјероватну могућност:

— А могб би бити и наш Петар. ИМ он ти је негдје тамо.

Миљи би се од тога тренутка сасвим разбио сан. Размишљала би гласно и тријезно као да никад није ни спавала.

— Жао је свога, па који био да био... А опет ми не иде у главу да су то ова наша двојица. Петра и Миланчића већ сам као мало и заборавила, али ови — као рођена дјеца.