Naša književnost

Из Грчке – 5 17

Ово „аг“ било је кратко, али несигурно, кдецаво. :

Васвос се намршти, прогута с муком пљувачку и одврати зпапатом:

=— Они мене знају _ Ђаво ме однео, врага тражим ЈЕ овде!

- · = Само, да нам се једном читав. извући! уздахну. Павлос и куцну кришом у даску троношца. =— Неће нас дати Енглези... Али непријатно. Непријатно.

— Енглези» Биће задовољни, ако сами изнесу главе. Не знаш ти Маркоса.

= Шта знаш ти о њемуг

_—- Читао сам Уу..

=— Пусти што си читао, реци шта знаш...

Пан о

— Ја не верујем у оно што се пише.

= Дај боже! Оте се ПА лолу сасвим бе везе. И он опет кудну у дрво. -

Васвос обори главу, онда је подбочи дланом. Смех се стишао. Атанас је стајао крај вратију црвен од речи које су вреле у њему, а нису знале како да изађу.

— Дакле, краљг уздахну гојазни Сиријац, спреман да се опет зацени.

=— Краљ или његови бирана си — исто. Ја мислим... поче „Атанас својим високим гласом. — Најглавнији ти је за убиства онај који командује.

= Колико имаш година 2

— Петнаест! одговори курир с нескривеним поносом.

—- Јеси ли учествовао у борбама» раздра се Роби спреман да се скандализује, унапред, већ згађен.

= Осам пута већ!

— Значи, убијао си» упита Мис Сокрис џи стресе се од зиме.

= Скандал! премери га Бил. Тако млад. Балавац.

Али Крле не издржа;

— Он се бори против убица, рече мирно, готово шалатом. „А ти, Биле» можеш ли се похвалити А зову те „Лепи убица“. Ти ниси ни новинар, ни делегат, прикрпио си се делегацији као не знам шта, и најмање си квалификован да се ту скандализираш. Има ли кога да мисли друкчије»

2