Naša književnost

Ма е

6 же Бр. 3247

ет

н њим" Е2вност.

св. 7=8, КОД. КЕ | БЕОГРАД ТтуУЛИ-АВКУСТ 4947

«

О ПЕТОГОДИШЊЕМ ПЛАНУ!

У данашњем предавању нећу се задржавати на бројкама и

техничким, стручним анализама. Ма да је без бројки и основног познавања техничке стране немогуће правилно претставити сву величину нашег првог Петогодишњег плана, ма да су према томе бројке данас једна од најинтересантнијих ствари за сваког грађанина ФНРЈ, мислим да ипак у овом реферату, који је пре свега намењен књижевницима и уметницима, треба од толико многобројних питања која су у вези са Петогодишњим планом нарочито осветлити промене које ће кроз борбу за остварење и кроз само остварење плана настати, односно продубљивати се у свести, у схватањима наших народних маса. То ће дакле углавном бити предмет овог предавања. · Наравно да би апстрактно било говорити ) тим променама а не осврнути се најпре на економско-друштвене и друштвено-политичке задатке које поставља Петогодишњи план. У своме уводу Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ у годинама од 1947 до 1991 каже одређено и јасно: „Обзиром на то да су дати сви објективни услови за систематски прелаз на планску привреду и да је Влада ФНРЈ у периоду од 1945 до 1947 године припремила организационе и материјалне услове за тај прелаз, Народна скупштина ФНРЈ поставља за основни задатак Првог петогодишњег плана: по

ликвидирати привредну и техничку заосталост,

учврстити економску и одбранбену снагу земље,

учврстити и даље развити социјалистички сектор народне привреде и нове односе производње који из њега проистичу и

подићи опште благостање трудбеника сва три сектора.“ ·

Као што је познато; проценти и темпо развитка и пораста на- “ ше привреде, које поставља први Петогодишњи план, тако. су“

+ Министар индустрије Савезне владе и претседник Привредног савета

Борис Кидрич, на позив Савеза књижевника Југославије, одржао је на Коларчевом народном универзитету предавање о Петогодишњем плану.

= 1

Не