Naša književnost

30 | Књижевност

= Е, тамо! рече једноставно.

После се већ није могло ни у селима издржати. У лето 1946 имао сам већ чету. |

— Јесте ли добили директиву да формирате чету» и од кога — упита га риђи Валтер, не дижући очи с блока. — Ви сте по свој прилици комуниста. Комунисти су дисциплиновани људи, који не раде ништа без наређења својих виших форума. Или бар одобрења. Према томе логично је да вас питам, да ли сте добили какву директив у:

Валгер је говорио брзо. Но силогизми су одавали његов немир, а дрхтање гласа несигурност.

— Ко вам каже да сам члан Комунистичке партије» зачуди.

се Јанулис. Да ме питате одобравам ли програм партије — рекао бих вам искрено: одобравам. То је тако. Да. Колико знам, њене су организиције практично илегалне у овим крајевима од пролећа 1945. Од како су се загадили нови окупатори — Енглези. Али занима ме откуд вам претпоставка да комуниста чека у подруму на директиве. Комуниста, ако је то добар комуниста, иступа где и када затреба и без наређења ако га нема, или из хиљаду разлога не може да га буде. | Е

Да сам јула 1946 видео монархо- фашистичког жандара како

туче људе или их води затвор или напаствује жене, или нишау ,

ни да убије, ја бих га напао не питајући за дозволу. Но то се десило друкчије.

— Из начина на који говорите, није тешко закључити да сте комуниста! Речи Валтера биле су оштре, али глас Се извињавао. — Па шта и да јесам тоа ли се још где у свету грехом бити доследан демократа и добар родољуб Јанулис се насмеја тако реско да се оштрина потсмеха не изгуби и не ублажи кад додаде: _

= Но ви то сматрате. Свакако. То се на вашем лицу чита као уводник. Одиста. Где сте били за време ратар Уосталом, није важно. Ви сте моји гости данас, ави какви сте. А госту не гледај у душу, кажу код нас.

= Него» То је био Павлос. Али сасвим нехотице.

=— Треба им одговорити што (се пристојније може.

Одговарам. Први мој иступ збио се у самоодбрани. Дакле, ван сваке директиве. Зауставила ме је пред мрак жандармери-