Naša književnost

68 2: = = Књижевност

Најпре су фила овако изводили по обронцима око Конака, а затим су продужавали шетње све више, док најпосле не почеше да га проводе кроз саму варош. Кад је фил проведен први пут кроз чаршију, савет (де држао као на дан његовог доласка у Травник, уздржљиво, уплашено, намештено равнодушно. Али те шетње. учесташе, па постадоше редовне. Фил се одомаћи у чаршији и поче да показује своју праву нарав.

И сад заредаше по чаршији необични призори. Сита се ил са пратњом помоли одозго са врх чаршије, настаје немир и узбуна. Пси, многобројни чаршијски пси, устумарају се и збуне, њуше издалека страну зверку која је изван свих њихових искустава и напуштају своја места око касапница. Обтарели и прегојени повлаче се ћутке, али млађи, мршавији и жустрији лају кроз тарабе или неку рупу у зиду злим и оштрим лавежом, у жељи да заглуше свој рођени страх. Мачке се устумарају, претрчавају улицу и хватају се перда и уз авлијску лову беже на дрвене доксате или чак на кров. Кокошти, које се искупљају око пазара и пабирче 'авој део испод зобница сеоских коња, беже са уплашеним гакањем и лепршањем крила преко високих ограда. Са крештањем беже патке и руше се са зида у поток. А сељачки коњи нарочито се плаше фила. Ти ситни, иначе тако стрпљиви и издржљиви босански коњчићи, смеђи и космати, са густим чуперцима гриве која им пада низ чело и кроз коју провирују кадифасте очи, пуне неког тихог ведеља, просто губе памет чим само назру фила и чују његове прапорце. Они кидају уларе, збацују са себе товаре и самаре и беже, ритајући се бесно (стражњим ногама на чевидљивог противника. Очајни сељаци трче и довикују по имену своје убплахирене коње, не би ли их умирили и зауставили. (Има нечег врло болног у лику сељака који раскречених ногу и раширених руку истрчава и стаје пред; свог излуделог коња и са оно мало свога разума настоји да буде паметнији и од (своје избезумљене животиње и од оних безумника што од пуста беса водају чудовишта по чаршији.)

Варошка деца, нарочито циганчад, трче из споредних улица и, сакривени иза кућних углова, посматрају са страхом и слатким узбуђењем страну животињу. А како који дан, деца бивају све смелија и предузимљивија, почињу да вичу, звижде, гурају једно друго са вриском и смехом на главну удицу, пред слона.