Naša književnost

78 Књижевност

беру петорица људи из чаршије, да оду до везира и да му се отворено пожале на фила и његове пратиоце.

Ситни и болешљиви Тосун-ага, терзија, искапи филџан ракије, па одхукну оштро (ракијски дах тражи јаке речи!):

— Ево, ја ћу први! |

То је сенка од мушкарца, човек порочан и не баш на најбољем гласу, али управо стога тако сујетан да је сујета била у њему јача од свега осталог, па и од страха. Док је то говорио изгледад је при јакој светлости ватре још блеђи и још више изможден и слаб, са мало живота у себи; и кад би му овог часа главу скинули, не би се могло казати да је много изгубио.

— Ајде, јадан! Ако ти пођеш први, ја ћу макар трећи, каже Аљо кроз смех.

Али и остали искапише и заредаше да ае надмећу:

= 11 ја пуши У

= И ја!

Дуго су се тако јуначили и надметали оштрим речима. Доцкан су се равишли те ноћи, са утврђеним планом и свечаним заклетвама да се сутра нађу пред Тосун-агиним дућаном изабрана петорица, да оду у Конак и затраже да изиђу пред везира, да му кажу целу истину и право мишљење чаршије и народа о филу и његовим бездушним и обесним чуварима и да га замоле да им ту напаст скине с врата.

Те ноћи се многи будио, питајући се са страхом је ли могуће да је он, у пићу и разговору, дао реч да ће изићи пред лице Џелалији, или је то само луд сан уснио.

Ш

Кад је сутрадан свануло и дошао уговорени сат, на место састанка стигла су тројица од петорице. Ону другу двојицу нису могли нигде да пронађу. Путем је један од тројице добио такве грчеве у цревима да се неповратно изгубио у неким баштама. Остао је Аљо и с њим Тосун-ага.

Ишли су полагано, обојица (са истом мисли у глави: да се тре ба вратити са опасног и бевмисленог пута. Али како ниједан није хтео да први изговори ту мисао, ишли су даље. Тако су, све зазирући један од другог, дошли и до моста на Лашви, пред Конаком. Тосун-ага је већ био мало заостао, а Аљо се спремао да

у