Naša književnost

Прича о везировом слону 85

А људи се љуте, сматрајући га лакрдијашем са којим се не може озбиљно говорити, и то кажу и гласно, кад он није присутан.

Постоји и трећа врста ватара. Оне су најмалобројније, поред њих седе слични ликови, али је расположење посве другачије. То су „први људи“ из чаршије, већином старији, седи и смирени, и сви без изузетка богати, Ту нема ракије ни смеха ни: веселог жагора, него одмерен разговор у ком дуга застајкивања, речити погледи и немо успијање усана казују више, много више од речи.

И међу њима се редовно поведе говор и филу, али све тако неким општим изразима и благим речима које саме по себи не значе ништа и којима тек они погледи и покрети лица дају ствар_ни смисао, јер ти знаци су други и прави језик највишег реда чаршијских људи. Па ипак, управо код тих ватара, без вајкања и крупних речи, без претњи и заклетава, решавало се о томе како“ да се чаршија одбрани од фила, или да га скине с врата једном заувек. Ту је, код старих и богатих чаршилија, једино могло бити решено то питање, ако му решења има. Јер, оно је могло бити решено само лукавством, а лукавство иде уз богатство, оно му и претходи и прати га довека.

М

Тако је чаршијски свет по махалама и баштама, око ватара, терао шалу и смишљао приче, шапатом или гласно проклињао фила и онога ко га је довео, маштао, огорчавао се и жалио, али и ћутке сновао подмукле планове. а

Нигде клетве и жалбе, сашаптавања и планови не остају дуго на самим речима, а понајмање у Босни. Дуго времена изгледа све то празно и узалудно; само речи и речи и неможна одмахивања руком и поигравања мишића на вилицама од невидљиво стегнутих зуба. Па ипак, једног дана, нико не зна кад ни откуд ни како, све

е то згусне, уобличи и постане дело. Дечаци или млади и непромишљени људи редовно су први који нађу снаге и домишљатости и почну да остварују жалбе и немоћне претње старијих.

Кад су стали да прис спевају ораси, фил се показао велики при. датељ младих и дозрелих травничких ораха кокаваца. Он их је тресао са грана тако да су (се падајући на земљу ослобађали већ сасушене, напукле и тамно зелене коре, а затим их узимао сурлом, крцкао у великим, Невидљивим устима, вешто испљувавао тврду