Naša književnost

274

ме,

– Књижевност

Одувек си ти без мане!

Ој Босанче, стара славо,

Тврдо срце, тврда главо,

Тврд си као кремен камен,

Де станује живи пламен!

"Ао, Еро, тврда веро,

Ко је тебе јоште тер ог

Ти си као хитра муња

Што никада не покуња.

Ао, Сремче, гујо љута,

Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали2

Мачем бијеш, мачем сечеш,

Мачем себи благо течеш,

Благо — турска глава сува,

Кроз њу ветар горски дува.

· Ој] соколе, Далматинче,

Дивна мора дивви синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, у та са песме из старине, Пуне славе и милине!

Ој Славонче танани! Банаћане лагани!

(Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј] у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други где је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо! Хватите се кола тога,

Од вишњег је оно Бога: Руком држи братац брата, Близу срца њега хвата, Свирац свира,

Срце дира,

Рука с" диже на посао, Да л' ће коме бити жаог Нога лупа, диже прах,