Naša književnost

#16

Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава! Ведро небо на високо, Равно поље на широко,

· А на пољу два сокола,

Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива Прети мачем па дозива: „Ој Угрине, курво, амо, Амо да се огледамо!“ Угри гледе сви у траву, Јакшић горе диже главу, Хвата штита гвоздена, Хвата мача пламена, • Лако врда, маше лако, Али бије врло јако,

"Сада звекну, сада махну,

Сада севну, сада плану, Доле паде Гатарин,

Погуби га Србљанин!

Плахо коло, тече зној,

Де још мало, брате мој! Мало цупни,

Мало лупни,

Да се тресе цео дом!

Оком севни,

Грлом певни,

Као муња, као гром! Стреле, копља, бојни мачи... Јунак бије, а коњ тлачи... Звека,

Јека,

Вриска,

Писка,

Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви. Све од Мора Јадранскога, И од града тог Белога

Књижевност