Naša književnost

278

__ Књижевност

Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право,

И момицу белу, једру,

И пламени Мач о бедру.

ИЗ ПУТА“

Пођох онда опет унапреда, На ти једну ливаду угледах,

А по њојзи свуд коприва густа

Нађикала сврх човека, пуста. Чкаљ, буника, татула, штирина, И свакаква друга травурина. Ал' ето ти уједанпуг чуда:

Дође човек један однекуда,

Па како се дохвати ливаде, Травурине нестајати стаде.

Он имаше нешто иза плећа, Гледнух боље, кад ал бреме цвећа, Како дође, а он га дохити,

Па цветиће око себе хити,

Амо до три, тамо четир струка. У један час окити се лука, Замириса цела околина, Боже мили, што ћу од милина! Де цвет пао, ту се и примио,

Ко је тако чудо још видниор Па ти даље ја весео гледах Како оде човек унапреда,

Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло,

И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси, брате, часа не почаси!

Ал' ти, чудни чоче, откуда сир "Он ни речи, само се осмехну

Па се даље у напредак крену.