Naša književnost

Хроника |

273 Правителствујушчи совјет сербски за времена Карађорђијева или отимање ондашњијех великаша око власти. У Бечу 1860. 89, ШЕ == 178. - 74. Срби џ Хрвати (Видовдан 1861, бр: 31).

75. Одбрана од куђења и руже- 5

ња (Видовдан 1861, бр.:34—36).

76. Српске народне песме.

Књига четврта у којој. су песме јуначке новијих времена о војевању за слободу. У Бечу. 1862. 89, О 245: "77, Српске народне песме. Књига пета у којој су песме јуначке новијех времена о војевању Црногораца. Трошком народнијех прилога. У Бечу, у наклади Ане, удове В. С. Караџића 1865. 89, 559 = 4 о

78. Српске народне песме из Херцеговине (женске), Трошком народнијех прилога, У Бечу 1867. 821 Х 8956:

79. Српске народне приповјетке. Потпором народнијех прилога. Друго умножено издање: у Бечу 1870.

80. Рештћаећ — Зегбјееће5 У/Оггегђисћ. Трошком народнијех прилога. Млеп 1872. Птиск уоп Геороја боттег еђ Сотр. 89, 252.

Поред ових књига које је сам Вук саставио и објавио или оставио у рукопису, па пријатељи одмах после смрти издали, он је и нека туђа дела издавао. (Опит Луке Милованова, Житије генерала Ђорђа Емануела итд,) Сем тога постоје и државна издања његових дела: крајем прошлога века (1891 -—1900) објављене су народне умо» творине, граматички, полемички, _историски и етнографски списи, а почетком овога врло значајна Вукова преписка (седам књига од

311

"1307—1913). Између два светска ра-

та објављене су поново народне умотворине. Али ма да је крајем прошлога века покушај издавања Вукових списа био прилично добар, ми уствари ни до данас нисмо успели да објавимо у потпуности сабрана дела Вукова. Тако на пример друга књига скупљених историских и етнографских списа није уопште изашла у поменутом државном издању с краја прошлога века, Сем тога нису објављене још ни две или три књиге преписке која је од највеђе важности за нашу културну историју и историју уопште, као и неколико Вукових рукописа у Академији на којима је Вуковом руком написано: „Аманет. Да се не отвори. овога вијека“ (тј. до 1900).

Е Б,Б.

ВУК И ПОЉАЦИ

Вукове везе с Пољацима падају већ у прво време његова рада, у доба припремања Рјечника. Вуку су тада били познати пољски лексикопрафи Бантке и Линде, нарочито овога велики Речник пољског језика. Пошто је отштампао Рјечник, Вук је у зиму 1818 године пошао у Русију преко некадашње државе Пољске, тада већ подељене између Аустрије, Русије и Пруске. Зауставио се најпре у Кракову, камо је стигао из Беча после седмодневног путовања. Ту га је веома пријатно примио Јежи Самуел Бантке, историчар и филолог пољски; Вук о томе каже овако: „Бантке ме дочекао лијепо и частио ме сваки дан“. Из Кракова је отишао у Варшаву, где се морао задржати дуже времена, у очекивању пасоша за Русију (проборавио је ту од 20 де-