Naša književnost

318

1828

94 октобра прешао из Земуна у Београд а затим у Крагујевац, Остао је до половине децембра у Србији. "ТА марта Московско друштво историје и старине руске изабрало га је за дописног члана.

Маја штампао је у Будиму „Милоша "Обреновића, књаза Србије или грађу за српску историју нашега времена“.

1828

31 јуна родила му се у Бечу кћи Вилхелмина (Мина).

Новембра штампао је у Будиму „Даницу“. Забавник за годину 1829. ТУ година (са 4 чланка),

1329

30 априла кренуо из Беча за Србију. 93 јуна састала се у Крагујевцу законодателна комисија у коју су ушли кнез Васа, кнез Павле Радомировић, прота М. Ненадовић, кнез Ђока Протић и Вук. Секретар је био Алекса Поповицки. Вуку је дато да преведе кривични поступак.

Септембра састала се законодателна комисија и до краја септембра свршила је половину _ грађанског законика,

Октобра издао је по наредби кнеза Милоша Сима Милосављевић = Паштрмац, звани Амиџа Вуку пасош, чији лични опис овако гласи: име и презиме Вук Ст. Караџић из Тршића. У младости козар а сада списатељ српске граматике, Уста су му: као чарапин почетак, Нос: као модри патлиџан. Особити знакова: нема, алц кад би се човек остраг загледао у њега, рекао би да је у једну ногу приром.

=

Књижевност

1830

Пред Ђурђевдан постављен је за претседника „Законодателне комисије“. Поред њега чланови су били Сима Михајловић — Слома и Стеван Радичевић, а секретар Лаза Зубан.

Вук је остао на том послу до 5 септембра. у

Пре 10 децембра кнез Милош га је поставио за члана суда нахије и вароши Београда.

1831

1 априла постављен је Вук за претседника магистрата и то-на три

· месеца.

1832

12 априла Вук је написао кнезу Милошу знаменито писмо о његовој управи у Србији у коме је изнео отворено у очи све рђаве стране његове владе и претставио му могуће последице.

99. децембра прописана су „Основанија по којима књажевско српска канцеларија у Сербији књиге цензурира“. По тим основанијама у Сербији се неће моћи штампати књиге које би написане биле с писменима љ, њ, и ј по ортографији познатог списатеља Вука Ст. Караџића и које би биле написане без писмена малог и великог јера и без писмена јери. Ова је забрана остала у снази за приватне публикације до 28 јануара 1960 а за службене државне до 12

марта 1868.

1833

Маја штампао у Бечу Народне српске пјесме. Књига ТУ, у којој су различне јуначке пјесме са посветом Д. П, Татишчеву,