Naša književnost

Хроника

дирао у инжењерској Академији у Знајму код Брука. Додатак су му исплаћивали до ! августа 1855.

1851 18 септембра Друштво за повесницу _ југословенску у Загребу изабрало га је за почасног члана. 28 децембра Петроградска академија изабрала га је за дописног члана.

1852 . Почетком јуна отишао је с кнезом Данилом у Црну Гору. Штампао је у Бечу „Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима“.

1853

Штампао је у Бечу „Српске народне приповјетке“.

1857 Штампан је у Бечу превод „Нови завјет Господа нашега Исуса Христа“ (друго издање). Штампани су у Бечу „Примјери српско-словенскога језика“.

1858

18 маја венчала му се у Београду ћерка Мина са професором Лицеја Алексом Вукомановићем,

1859

11 фебруара Обшчество љубитеља руске словесности у Москви изабрало га је за почасног члана.

1860

20 марта штампао је у Бечу „Правителствујушчи совјет сербски- за времена Карађорђијева или отимање _ ондашњијех великаша око власти“.

321

6 априла Вук се обратио кнезу Милошу с молбом да изда забрану да његове списе нико сем њега и његових наследника не сме прештампавати ни засебно ни уза шта

друго. == тражи да се изда закон о књижевној својини (ауторском праву).

6 јуна решењем се досадашњи правопис задржава и за све школске књиге за гимназију.

1861

1 јула штампао чланак у Видовдану „Срби и Хрвати“.

17 јула одликовао га је град Загреб почасним грађанством.

1862

Октобра штампане су у Бечу „Српске народне пјесме. Књига четврта у којој су пјесме јуначке новијег времена о војевању за слободу“.

1863

На Митровдан прослављена је Вукова педесетогодишњица књижевног рада.

1864

26 јануара умро је у Бечу Вук Караџић у 77 години живота. Сахрањен је на гробљу Светога Марка у Бечу. У

Др. Ватрослав Јагић штампао је у часопису „Књижевник“ ТУ чланак „Заслуге Вука Ст. Караџића за наш народни језик“,

1865

Почетком јануара Вуков одбор од три лица (Огњеслав Утјешеновић Острожински, Фрањо Миклошић и Јовањ Суботић) издао је позив на народ да (се скупљају