Naša književnost

328

1889 Штампане сугу Новом Саду „Песме“. Т издање са предговором Стевана 8. Поповића.

1583

14 јануара на св. Саву прославила је „Зора“ у Бечу стогодишњицу прве народне књиге наше од Доситеја Обрадовића. Цео приход Споменице, која је штампана гом приликом, намењен је преносу Бранкових костију.

6 фебруара сазван је збор целокупне бечке српске омладине, на коме је решено да се пренос Бранкових костију преда српском академском друштву „Зора“ да оно, Уз суделовање и остале омладине, целу ствар потпуно изведе. За претседника је изабран Петар Деспотовић, 13 марта одбор у Карловцима упутио је проглас народу за прикупљање прилога,

22 марта изашао је у Београду проглас · „Поштоваоцима Бранка Радичевића и свима певачким друштвима у унутрашњости Србије“ потписан од чланова београдског одбора Јована Илића, Јована Драгашевића, Милорада П. Шапчанина, Драгомира Брзака и Војислава Илића.

8 маја бечки и карловачки одбор објавили су преко штампе да ће се пренос Бранкових костију извршити у недељу 10 јула 1888.

8 јула, у петак у 7 сати изјутра, извршено је ексхумирање · леша Бранка Радичевића на гробљу Св. Марка у Бечу у присуству грчког архимандрита, доктора Шмида, доктора Јована Јовановића - Змаја, доктора ЈБубе Ненадовића и Свет. Симоновића („Јавор“, Х, 922).

Књижевност

10 јула је свечаност, приликом преноса костију из Беча на Стражилово. Тада су говорили пред катафалком ЛП. Деспотовић, доктор Ж. Гојковић и Миша Димитријевић. "Урош Предић, (сликар, израдио је лик Бранков у природној величини и поклонио ђачком друштву „Зори“.

Александар Подгорчић, сликар, израдио је слику „Пренос Бранкових костију јула 1883“.

Штампан у Новом саду „Бранков календар“. Са Бранковом сликом у тексту и његовим најомиљенијим песмама.

1887

Георг фон Шулне превео је у засебној књижици 920 песама на немачки. Од тада је Бранко превођен на рускњ пољски, бугарски, ру-

сински, талијански, шведски, шпан-

ски и Француски.

1589

Светислав Вуловић штампао је у Београду студију: „Бранко Радичевић. Прилог историји нове срлске књижевности“.

Штампане у Новом Саду песме.

1894

31 јануара приређено Бранково вече у Београду (прослава „Ђачког растанка“) на коме је свиран „Ђачки растанак“, композиција за клавир Дионисије Де Сарно.

· Штампана у Београду „Споменица ђачког растанка“ са 12 песама српских књижевника,

Штампане у Новом Саду „Песме“ (погрешно наведено као Х издање).