Naša književnost

344 -Е - Кеижевност

светској култури деветнаестог века руска књижевност и уметност, са читавим низом великана, давала је пример уметничке истине, смеле оптужбе, вере у човека и у бољи живот, уметничког савршенства испуњеног стварношћу и идејношћу. Који је песник видовити– је прорицао своју трајност, него слободарски песник руског народа Пушкин, који је знао да ће његове песме казивати сви народи Русије на својим језицимар Пре стотину година, када је Русијом владао мрак спахијско-царског самодржавља, Бјелински је видео поносне потомке 1940 године, када ће Русија стајати на челу образованог света, давати законе науци и уметности, а њој ће указивати дубоко поштовање читаво просвећено човечанство. Седамдесетих година Енгелс, који је, као и Маркс, очекивао да ће се соци=– Јализам остварити прво у земљама класичног капитализма и радничког покрета, помињао је с дивљењем „два социјалистичка Лесинга“ Русије, Доброљубова и Чернишевског, утолико. више што они због царске цензуре и прогона нису могли познавати научну теорију марксизма. И Маркс и Енгелс, осврћући се у тадашњој књижевности Запада, заустављали су очи с поштовањем на великим руским реалистима. -

Бјелиноки је и сам дао законе уметности, закане који и сада важе. А његово прорицање се обистинило, јер се завнивало на ствар ности, на понмању револуционарно. демохратских анага у дубини руског народа. Остварени социјализам је у Совјетском Савезу затекао драгоцене револуцијарне традиције у уметности. Наука Лењина и Стаљина потврдила се у пракси Совјетског Савеза, а она је универзална истина за данашњи свет, као што су они науку Маркса

и Енгелса даље развили и оригинално применили. Октобарском ре-

волуцијом ослобођене су неслућене стваралачке снаге раније потлачених народа. Потврдила се сва вера Горкога у неисцрпну даровитост народа. Још у старој Русији ницале су вредности у које је читаво човечанство требало да гледа. У земљи оствареног ооциЈализма, кроз дубоку културну револуцију, настала је култура нова по карактеру, социјалистичка култура, народна и хуманистичка. То је култура чија идејност је највиша у историји културе до данас, култура у којој је социјалистички садржај изражен фантастичним богатством форме многих народа поново рођених Октобарском револуцијом. Култура с дубоким коренима у народу, а уплетена у најинтимнији живот свих припадника народа.

За ових тридесет година постојања Совјетског Савеза, култура капиталистичког света доживела је још дубља срозавања и пони–