Naša književnost

440 У у : Књижевност

Лов се аврши. Старац је био мокар од воде и зноја и у неколико махова задрхта од хладноће, а да не примети. Без питања Жалин му врати гуњ, прерапит или му га преко 1 и поможе му да се попне у чамац.

— Доста уловисмо, али се и забависмо. Убиће нас баба, ако смо пропустили ред, па не стигнемо на време на ручак. –

Жалину се дремало. Било му је и хладно. Старац га одведе у Воденицу и намести на пуне пакове ујма, покри као дете и остави да спава док он не сврши с мливом.

Кад су га зовнули за ручак, Желин у чуду виде да су били већ код куће. Гвозден се смешио благо и молио га да де дигне, јер је у кући пуно гостију, дошли су да се поздраве с њим.

ОВА ПАУНОВИЋ