Naša književnost
356 > 7 Књижевност
Рибаков. Лоста ми је ваших измотавања, Марија Антоновна. Тисам ја ваша играчка, него човек као и ви. Виа имате боље образовање него ја, а ни моје васпитање није равно вашем, али ви се, не знам зашто, према мени понашате некако грусо. Добро! Како ви, тако ћу и ја. Докле год од вас не добијем одговор, ова се врата неће отводити и ви одавде нећете изићи.
Маша. Добро! Говорите.
Рибаков. та да кажем"... Па ви све одлично знате...
Маша. Али ви сте са спремили да говорите. Говорите, ја слушам. 5 -
Вибакосвг. (ва ово није добро, Марија Антоновна.
Маша. По стоти пут вас молим да ме не зовете Маријом Аптоновном. Одавно сам вам већ дозволила да ме зовете Машом.
Оџбаков. Маша! Немам о чему да говорим. Све је одавно већ речено. -
Маша. Драги Рибакове, ја небу да будем ваша жена.
Рибаков. Зашто |
Маша. Не знам. Умирите се. Довиђења. Отворите врата.
Вибаксг. То није одговор. Тако се не говори.
Маша. То је тачан и коначан одговор.
Фибаков (одједном с очајањем). Али зашто вам је лице тако милог Кад човека "одбијају, онда очи не могу да буду тако добрз, тако веселе. Али заиста има таквих девојка чија нежност и лепота ништа не доказују... „„јивна као анђео небески, као демон подмукла и зла! -
Маша. Боже мој, а ви то нисте ки зналиг Па, наравно, ја сам демон... ја сам подмукла и зла...
Рибаков. Зашто стег тако весели
Маша. Ви, херој грађанског рата... Смешно, срамота...
Вибакоз. А зар по вашем мишљењу херој грађанског рата није човек
Маша. ја нисам тако рекла. Замислите у каквом времену живимо. "
Звони телефон.
Рибаков (на телефону). Овде Рибаков. Одакле Из Совнаркома Овде Рибаков. (Ови нервозни људи пробили су ми уши. Саотштите Владимиру Илићу да су задаци испуњени... (Прекида реченицу.) Извините, друже... Владимир Млић није ми наредио да саотштим какве ми је налоге дао. Довиђења.
Маша. Ви одлазите Летину“
Рибаков. Ви говоритг неиспоавно, Марија... неисправно говорите, Маша. Ми нисмо пуританци.
Маша. Откуд ви знате за пуританце“
Рибаков. Не читам ваљда узалуд по·.читаве нођи,
Маша. Па шта сте читали прошле ноћи
__ Рибаков. „јунака нашег времена“. Печорина.