Naša književnost

360 У - - Књижевност

мирише — ђаво ће га знати. Ех, господе, ничег нема, ни чаја, ни шећера, ни петролеја. ~

Рибаков. Што се жалишр Зар ја то не знамр

Чуднов. Рибакове, код вас у Москви није се десило ништа. „онако 2

Рибаков. Шта „онако 7

Чуднов. Нешто нарочито.

Рибаков. Не знам. Ништа се нарочито није десило, колико је мени познато. А што питаш" -

Чуднов. Друг Лењин допутовао је нешто замишљен. Дошли ми данас овамо — он ћути. ја запалио фењер, он се играо патронима, па оставио. Устаде, прошета овуда, а затим рече: „Млем на језеро, немојте ме тражити. Сам ћу вас погвати“ — и оде.

Рибаков. Не знам шта је. Целим путем нам је причао о селу, о Русији. Право да кажем, ја о свему томе никад ништа. нисам знао.

Чуднов. А колико имаш година»

Рибаков. Двадесет и седам, пуних. Немој да се смејеш, стави. ја сам већ ратовао. Од Орела до Кавказа прошао сам читаву Русију. А ти иди и опргзно га потсети да је, реци, чај готов.

Чуднов. ја мислим да — не треба.

· Рибаков. А ја мислим да — трзба. Он је заборавио и остаће без чаја. Прозвепшће. (Стигли смо рано.

Чуднов. На кашику. Промешај чај, да се мрквица у њему растопи, а ја ћу, ево, поћи. (Оде).

Рибаков (певуши песму, затим се присети стихова).

„Оусалке на гранама седе... и по незнаним путевима...

(О чему ли сад размишља Илић Зашто сам послао ловца, није трзбало да га шаљем! Наравно, није требало. Чуднове!: Није он узалуд целим путем описизао Русију... „МИ на незнаним путевима трагови невиђених звери, а тамо колибица..." Чај од мрквица...

Јави се Чуднов.

јеси ли га зваог

Чуднов. Ако ти треба, зови га сам, а ја не могу. Издалека сам га угледао. Крај језгра је некако видније нзго овца. (Он сели тамо на нечем, не знаш је ли камен или пањ. Малактио се, гледа на ону обалу. Можда у овом тргнутку смишља планове, а ми. будале, то не схватамо и вучемо га да пије чај.

Рибаков. Добро. Хајде да чекамо.

Чује се бродска сирена у даљини.

То пароброд урла. о Чуднов. Огладнео.