Naša književnost

862 | - 5 ~ Књижевност

Казанск. Дошао сам да вам јавим: овог часа доћи бе Владимир Илић овамо. - = - –

Ана. Ах, господе! Казанок! Трчи на звонару!

Казанск. Гле ти ње! Зашто - | ;

Ана. Зашто, зашто... Ех, завртело ми се у глави! Не знам.

Лиза долази.

Лизб, отишла си и нестала. Лизо, реци зашто треба Казанок-да будз на звонари 7

Лиза (покрива сто чаршавом). Роман је наредио да се у случају митинга удари у велико звоно.

Казанок. Улдарићу. (Крене вратима). -

Ана. Чекај... (Ох, он ће ударити у сва звона! Стани, Казанок! ___ |

"Казачок. Шта хоћетег

Ана. На звонари треба бити тих, благородан. Ти отуда непрастано извируј на уличицу. Послаћемо ти Стјопку. Стјопка Бе ти са уличице махнути мотком. Озда удара у велико звоно. Али немој, Казанок, да бијеш често, већ ретко, као на јутрење.

__ Казанок. Не тргба ви да ме учите. Зна Казанок како да

звони за друга Лењина. (Оде).

"Ана. Марш на пећ!

Лиза. Зашто кријсте децу“ — -

Ана. Помисли и сама, — зар таквом госту да покажемо ове наше обешењаке > Ево ти кључ, извади из сандука столњак, узми мој, са рзсама.. Лиза. Не плашите се, тако вам Христа, што сте се преплашили 2 - 5

Ана. Донеси столњак, видиш да је сто го.

Лиза оде.

_ (Деци) А ви на пећ! Стјошка. Бако, ми знамо... Ана. На пећ! М немојте да извирујете, да се кикоћете, да напразно стењете. Стјоика. Бако, а може ли се погледати на њега, кад нас он не види -

Лиза улази.

Ача. Погледаћу ја тебе каишем по задњици!

Лиза. Господе, хтела сам да им навучем чисте кошуље, погледам... а оне неиспеглане...

Ана. Лизавета, а што се ти шећкаш» Не би ли требало да пракријемо иконег Али, нека их, чему то претварање

Лиза (која је изишла и сада се.вратила), Иду!

-Ама. Кор Ко