Naša književnost

дрвене поли.

При и АНА

у -

Увод у дискусију о часописима 11

них група, пјевачких зборова, бројних фестивала, смотра итд.) то не значи да на развој наше литературе гледамо песимистички. Напротив, силан напредак наше земље на свим секторима сигурна је основа, чврсти темељ с којега можемо гледати оптимистички и на будући развој књижевности. Из те перспективе треба гледати и на критику савременог стања књижевности, из те перспективе треба критиковати износећи у првом реду оно што се могло учинити, а није, — оно што се мора учинити већ данас, наравно опет под претпоставком да је наш пут у основним линијама познат.

Оно што вриједи за књижевност уопће вриједи и за књижевне часописе. Што више, ако бисмо поставили питање да ли су данашњи часописи бар одраз нашег књижевног живота и анализирали их са тог становишта, морали бисмо доћи до закључка да нису нити то. Другим ријечима наши часописи нису до данас успјели нити да обухвате књижевну активност која постоји, а поготово нису успјели да буду одраз широког културног живота. Међутим, они би морали, као што смо рекли, да буду то и још знатно више. Морали би да у склопу нашег опћег културног плана буду органи регулирања и усмјеравања наше књижевне активности. Задаци наше књижевности познати су, они се никако не могу издвојити од опћенародне борбе за изградњу новога живота. Часописи би исто тако морали да буду на свој специфичан начин оружје у рукама народа који се бори за трајан мир, за истинску демокрацију, за потпуно уништење фашизма у свијету, оружје народа који се бори за извршење Петогодишњег плана, а посебно за одгајање и културно уздизање новог човјека. Њихову сврху не можемо, дакле, свести на доношење случајно сакупљених књижевних остварења веће или мање вриједности, или образаца књижевног стварања неког културног центра, а нити пак на голе информације, „објективно“ регистрирање појава са подручја културног живота. Ако хоће потпуно да изврше свој задатак, часописи морају реагирати на сваку појаву, опјењујући је с одређеног становишта, које се темељи на народним потребама и тежњама и да полазе од њих као од првог и основног критерија по којему се процјењују квалитете сваког дјела. Укратко, савремени читалац часописа не тражи у њему само белетристичке прилоге, па макар да су ти прилози и прогресивно усмјерени одраз стварности. Он тражи став према књижевним, односно опћекултурним, односно друштвеним појавама, укратко — вођење одређене културне политике. Ако ће часопис бити цјеловити одраз књижевног стварања у датом простору и времену, он треба да буде резултат рада великог бро-