Naša književnost

: +

Увод у дискусију о часописима

диције и да се користе њиховим искуствима. Обзиром на те традиције оправдано се и тражи од данашњих часописа много више него што они дају.

У чему су наше основне слабости»

1.) Свакако да је опћи ниво једног листа увјетован и многим околностима и да се на неке од њих не може лако и брзо утјецати. Али уклонити разна крива схватања, разне декадентне, беспринципијелне и формалистичке саставе — то се свакако могло и то потпуно. А такви састави јављали су се више или мање у свим нашим часописима. Као најнегативнији примјер узимамо „Републику“ од марта прошле године која од уводника па до фељтона управо врви од таквих прилога. У том броју наћи ћемо уз идеолошку збрканост и недослиједност и формалистичке стихове и изразита искривљавања и застрањења. Истина, тако драстичних искривљавања од тада није било ни у „Републици“ ни у другим часописима, поготово не у толикој мјери, али чињеница је да се застрањења још увијек могу наћи у сваком нашем часопису. Многа су од њих нехотична, произлазе из несхваЛлања збивања и појава, али има и таквих гдје се осјећа извјестан жалац према данашњој стварности или према нашој књижевности као на пр. у Филиповићеву некрологу о Базали или у чланку Оцвирка у „Новом свету“. У „Нашој књижевности“, односно „Књижевности“, те појаве свакако су рјеђе и мање симптоматичне за овај лист. Али ипак можемо и ту наћи и формализма (у стиховима) и скретања у прози и фељтону.

Као што смо рекли, оваква нам се очита искривљавања ни до сада нису смјела догађати или ако су већ настала требало је да булу и критикована. А то једно и друго зависи од идеолошке чврстине, борбености, одређености и усмјерености писаца и редакција. Улога редактора не смије се овдје дакако свести на бацање таквих рукописа у кош. Прави рад редакције ту тек почиње.

Но и кад успијемо — а можемо и морамо успјети одмах — да уклонимо погријешке ове врсте, тиме још ни издалека не ће бити ријешено питање актуелности, усмјерености и борбености, питање квалитете наших листова. То ће бити тек један дио посла, уклањање негативног.

Прије него пређемо на тај проблем, потребно је да подвучемо још једну ствар. Паралелно у разним скретањима која произлазе из недостатака идеолошке чврстине и беспринципијелности јавља се код наших ревија извјесна ускоћа, затвореност, Можда необично звучи, ако се каже да је и „Република“ поред толиких скретања