Naša književnost

38 Књижевност

Крле сазнаде од Матг како су Немци вршили претрес биоскопа „Јадран“ истога дана кад је он дошао. Причали ау неки да Немци траже руског војника који је побегао из запаљеног тенка. ИМ Мате се чудио како су луди и будале, а кад му Крле поверио све, зинуо Мате, никако да се прибере. После загрлио Вању, па га љубио и плакао. 5

Сви су гледали с чуђењем шта ради Мате, а неки су говорили да су му пспустили живци, јер нико није могао да замисли да оволика људескара може да плаче. ;

Песле подне упадоше у подрум Немци у зеленим униформама, било их је петоро. Крле се уплашио да их не легитимишу, јер Вања није имао легитимацију. Али Немци нису ништа тражили, само је један од њих говорио претећи. Они што су знали немачки сбјаснили су да Немац каже како је неко пуцао на њихове војнике, па ако се то још једном деси, одвојиће и стрељаће само жене и децу. Кад су то сви разумели, настаде кукњава у подруму, 4 Немци вичу, прете, наређују да се ћути, па онда исти онај Немац мирно саопштава како је побегао један руски војник им да се вероватно негде крије. Позивају грађане да га пријаве, ако то не учине, биће стрељани сви из оне куће у којој га пронађу.

Сви онемеше од ужаса, па загледају један другог не верујући ни сами себи. А Крле срећан, смирио се, јер нико не зна ко је Вања слим њега и Мате. Жене кукају како ће их Немци све стрељати, и као вихор ова вест захвати цео подрум. Најхрабрији су били бледи, унезверени, а остали изгубљени крсте се сваки час, моле, плачу

ну дарају се рукама у груди: __ Боже, спаси нас, спаси нас. .. Помози, Боже, да наши што

пре дођу, сачувај нас...

Дуго је трајао ужас, а Мате и Крле били су срећни и мирни, погледали су се често и намигивали један другоме. Вања није ништа знао, а није се нимало узнемиравао. Напољу се смењивале грмљавина и тишина, тренуци су постајали вечност.

Већ три дана Вања ћути и с времена на време показује Крлу како му је тешко. Изумро осмех на његовом лицу и руменило, појавио се умор и неко жутило. Али Вања пронашао друштво, једну малу двогодишњу девојчицу која му је причала приче или га хватала за руку и викала:

— Мима шета.

Обилазе цео подрум, а кад девојчица није ту, Вања је уз Крла и као да је дете умиљава се, осмехује и бојажљив је. А Крле бди