Naša književnost

62 | ___ Књижевност

На сликама ове изложбе има и гвоздених конструкција, и шина, и разних машина, и мостова. Међутим, фигуре на тим композицијама махом су У другом или трећем плану, или су доста неуспеле у првом. Треба поздргвити и ту све чешћу појаву фигура ма и У другом“ плану, са уверењем да ће оне продирати све више и боље у први план. У вези с тим панорамским пејсажима, грађевинским конструкцијама и фигурама, намеће“ се неколико мисли.

Шта је најбитније у нашој досадашњој и даљој изградњи, у нашем.

петогодишњем плану којим остварујемо социјализам> Човек који то све ствара, свесно, руковођен идејом и потенциран организацијом, човек који мења природу, мења лице земље и структуру друштва, а мења се и сам, расте и постаје лепши. Да ли је тематика изградње речита ако се у њој не види тај човек у радосном напору, у свести о својим могућностима, у победи над стихијама и непријатељским силама> Изградња социјализма није ни равнодушан процес, ни идила. Она је херојски подвиг, у коме људи одлучују. Разуме се да је то најтеже дати, али управо то треба дати. Будућа поколења треба са уметничких дела наше епохе да виде човека наше епохе и нашу нову, херојску стварност.

Наш човек воли на сликама да види градилишта, процесе и средства рада, али он хоће, треба и заслужује да види своје лице, лице човека у чијим рукама и чијом свешћу све то тек добија смисао и даје учинак. Уметник није и не сме бити фотограф, који репродукује случајне утиске, он одабира, он одбацује, истиче и стваралачки сажима, он људима показује њихова властита лица у дубљој истинитости. У панорамском пејсажу могу врло сликовито деловати разасуте ситне фигуре, то може деловати радосно. Добро је што се на панорамским сликама градилишта све чешће срећу потоци људских фигура, чија одела су живописна, чија гола попрсја су снажна, чије заставе се лепршају сред шума и брда, изнад река, испод — неба. У низу таквих композиција 'Истичу се композиције В. Димитријевића са пруге Шамац— Сарајево, изложене у Сарајеву. Но код

таквих композиција, каквих има више на београдској изложби, поставља“

се често питање: јесу ли те људске фигуре детаљ у пејсажу, или додатак машинеријиг Понекад су живи градитељи уплетени у пејсаж као на скривалици, понекад се опаљена гола пспреја не разликују од земље или пожутелог лишћа, понекад су ови свесни творци новоградње приказани као приБесак штафаже и апаратуре градње. Добро је ако певају њихова одела и њихове заставе, Но треба да певају и њихова лица. Добро је ако њихова тела одају снагу. Но треба да се види и снага њихове свести, радост ванредно тешког напора и оствареног дела. Добро је ако се види јединствена маса. Но та маса није безлична, и она не треба да се приказује безличном. Лица појединаца су особена уза сву једнодушност. Но није добро ако се она приказују бизарним, како то чине чешће загребачки него београдски сликари.

Да ли је сам физички рад интересантан и битанр Битан је смисао рада, битно је свесно дело људи. Рецимо, на омладинској прузи ШамацСарајево сваки је градитељ имао одређену функцију у џиновској, свесно, научно смишљеној замисли, за чије остварење није био неопходан само радни елан омладине, него и организација рада, свест о тешкоћама и задацима, помоћ читаве државне организације и радника наше индустрије, А често на сликама и цртежима са градилишта стоје равнодушне фигуре, без-