Naša književnost

ПР

-64 : Књижевност

ричне градње на слици не казују ни приближно пуни смисао резултата нашег петогодишњег плана, који ће изменити лице наше земље и створити нове односе међу људима, мењајући и саме људе који мењају лице земље, што се већ и сада види.

На изложби има неколико композиција које привлаче пажњу по ликовима датим на њима и по драматичном смислу који изражавају. То су композиције Ђ. Андрејевића-Куна „На положају“, Б. Илића „По босанским пећинама“ и Њ. Теодоровића „У свитање“. Композиција Куна, која приказује напету епизоду из ослободилачког рата, групу бораца која ватром дочекује непријатеље, дата је статичније него што то захтева уздржана драматичност момента, а у ликовном погледу, због донекле плодног решења и оштре колористике, не достиже његову ранију „Колону у маршу“. Композиција Б. Илића, на којој је приказан један од збегова у току рата, показује сзбиљне напоре у постављању и тумачењу фигура, али и борбу са б6ојама и осветљењем. Треба истаћи да су боје овде мање отровнозелене него на логорској композицији с прошле изложбе, да је осветљење мање мистично театрално. Поред ових озбиљних композиција истиче се композиција Ђ. Теодоровића, на којој је приказана колона наших људи, жена и деце, коју есесовци воде на стрељање. Композиција је добро постављена, фигуре солидно цртане, осветљење у праскозорје оправдава тамне боје. Ликови ухетшеника диференцирани су: ту су и тужне а одлучне жене, и уплашена деца, и на челу колоне пркосан мушкарац са повојем на глави кроз који гробија крв. То није само једна од слика „страдања народа“, какве смо већ виђали на изложбама, то је слика пркоса и поносног умирања за народ.

Скулптура на овој изложби не истиче се већим пластичним квалитетима, а махом има тему из рата и из изградње. Занимљиво је упоредити два рељефа са сличном темом: Л. Долинара „Политички час сеоске омладине на Омладинској прузи“ и М. Студина „Читалачка група на Омладинској прузи“. Долинар је на свом изражајно донекле конвенционалном рељефу изразио значај читања на лицима шест девојака, а сељачки крепка лица су замишљена и одуховљена. Израз је различит и мотивисан на сваком лицу, иако су та лица нажалост варијације истог. девојачког лица. Студинов рељеф не изражава значај учења и читања, — ни лице раскречене женске фигуре У средини, која држи књигу, ни гротескна лица двеју мушких ни стилизована лица двеју женских фигура у бизарном положају нису типична лица каших омладинаца, особених, лепих чак и кад физички нису лепа, пролепшаних вољом и љубављу за учење. Студинови радови, уз декоративну вештину, показују штетност маниристичке стилизације, које он треба да се ослободи ако хоће да приказује наше људе, учеснике у херојском делу,

Вајари из УЛУС-а имају више да се напрегну како би се обележили, јер је вајарство код нас већ дало досад врло значајна остварења, значајна у светским размерима, међу којима се истичу засад као узори „Споменик Црвеној армији“ од Аугустинчића и „Споменик жртвама фашизма“ од В. Бакића. Излагачи двеју овогодишњих изложби врло су озбиљно пришли великим, херојским темама наше стварности, они не показују знаке остатака формализма, као неки сликари у свим нашим републикама, али се понекад задовољавају недовољно продубљеном концепцијом и лаким занатским грешењем. Х