Naša književnost

79

и налазе у својим најздравијим стваралачким снагама основе за свој развитак. Андре Жид је као писац персонификација декадентства у литератури, његов суптилни рафинирани уметнички и идеолошки пропагатор, Све изопачености у људским односима које су манифестација дубоке кризе буржоаског друштва имају заступника у Андре Жиду који ствара од њих идеолошки фетишизам. Његова мисао,

плод дегенерације човека и живота,

друштвене класе осуђене на пропадање, његове пасије према сексуалним настраностима делују кокаински на дух младог читаоца: Андре Жид је у свом болесном, дегенеричном подлегању деформацијама односа у буржоаском друштву морао доћи до перверзног уживања у злочину (6ез повода. Жири у Штокхолму таквог писца, после трагичних доживљаја у великом сукобу демократских снага са фашизмом, приказује новим генерацијама као узор писца, као идејног и моралног васпитача човечанства. Андре Жид је за време рата био на страни непријатеља свога народа, непријатеља свих демократских народа, непријатеља културе човечанства. Фашистички џелати гањали су сурово оне француске писце који су се борили за слободу и част свога народа. У то време Андре Жид је у својим написима поздрављао Хитлера, желео победу Хитлеру, желео ропство своме народу, уништење културе човечанства. Ту жељу је он јавно саопштио као привесак Гебелсовој фашистичкој пропаганди. Он је налазио перверзно уживање у варварској најезди фашизма, Уложио је своју репутацију, ум, име у победу фашизма тада када су његови сународници, напредни писци, доследни

ГР У

Кљижевност

најлепшим традицијама Француске гинули за слободу свога народа, за спас културе човечанства. · Андре Жид је задивљено посматрао крвави марш оклопних варвара, њихова разарања и пустошења. А моралност и перверзност декадентности у њему као писцу спојили су се са суровошћу и садистичким дивљаштвом варварске најезде.

Жири у Штокхолму је брзо заборавио ратне злочине. Он је врло лако заборавио фашизам и његова уништавајућа дејства на живот и културу народа. Изгледало би да је жири на неком „острву које, изгубљено у океану, није чуло за ужасе фашизма. А није тако. Није жири ни на робинсонском острву, ни на божанском Олимпу, он је сасвим у материјалистичком, сасвим доступном, овоземаљском свету, Он је у сфери империјалистичких интереса, у табору империјалиста, Империјалисти праштају фашистичким злочинцима. Нормално је да у њиховом табору штокхолмски жири пређе везаних очију преко држања Андре Жида за време прошлог рата и да га чак за његово непријатељско држање према демократији и култури и награди. Империјалисти тероришу народе који су под њиховом влашћу и под влашћу капиталистичке експлоатације. Нормално је да штокхолмски жири У њиховом табору прославља глорификатора завојевачког терора. Империјалисти _ садистички — муче поробљене народе у Грчкој, Шпанији, Индонезији. Јасно је да ће штокхолмски жири у њиховом табору истаћи као вредности људског карактера и морала декадентност, аморалност, садизам, перверзију. Са Нобеловског Олимпа испаљен је топ у славу света који се налази у матичном вртлогу, у славу прет-

ћ