Naša književnost
О непосредним задацима књижевности 74
жевника и секција, њихових управа и редакција часописа. Чланови Савеза, поред осталих задатака пред задатком „да подупиру књижевну делатност писаца и њихову међусобну помоћ у књижевном раду и упознавању ошштих друштвених проблема, проблема естетике, историје књижевности итд. са циљем подизања општег културног нивоа књижевника и развијања њихове стваралачке иницијативе“, требало је да се удруже у одговарајуће секције, специјално у оним удружењима чији број чланова и разноврсност по књижевним родовима то омогућује. Међутим, иако је прошла већ година дана од те одлуке — она је још увек остала углавном формално спроведена.
Стање и начин унутрашњег друштвеног рада наших удружења писаца, односно секција — уколико тај рад у неким удружењима постоји — неоспорно сведочи да је један од основних задатака у организацијама борба против тенденције да се наша удружења претворе у формална, административна тела чија се активност своди на повремене састанке управа. Од основне важности је стваралачки контакт писаца у удружењима и секцијама, појачани стваралачки контакт писаца уопште. Наша удружења, поред проблема књижевног стварања које ће обрађивати на честим састанцима чланства, треба да постану и општекултурна жаришта, центри одакле ће проистицати много шира општекултурна иницијатива.
Иако је важност коју има питање младих писаца, кандидата и почетника од битног значаја за културни живот наших народа, за правилан и пун развој наше културе и наше књижевности, у удружењима и секцијама рад са младим писцима уопште није започео. Међутим, без активности удружења и појединаца на том плану, без свестране помоћи младим писцима у њиховом уздизању и стваралачком раду, кроз васпитне састанке, конструктивну анализу и критику њихових покушаја и дела, појачаним радним контактом старијих писаца са младима — тај проблем не може се решавати.
Књижевне приредбе организовала су удружења у приличном броју. Али је чињеница да је врло мало књижевних приредаба постигло онај уметничко-васпитни резултат који се данас захтева од групе књижевника кад читају пред омладином или на значајним објектима изградње. А исто тако као што избор дела која се читају најчешће није брижљивије извршен — ни читања нису организована по плану, изузев поводом прославе стогодишњице појаве „Горског вијенца“ и Вукове прославе.