Naša književnost

ИЕ ПР ЛИНА Ај Е аи те У

88 ~ Књижевност

није изразио поводом стогодишњице Прешерновог рођења, у „Песми омладине“. Лажни патриотизам не само словеначке него читаве савремене буржоаске реакције у тој песми добио је јединствену песничку оцену.

Из ове Жупанчићеве вере у младо поколење родило се најлепше што словеначка литература има и што ће још дуго имати од дечије и омладинске поезије, родиле су се збирке „„Лаких ногу у колу“, „Цицибан“ и друге које познаје свако словеначко дете.

Пут у иностранство, где је у париском Трокадеру слушао Анатола Франса и Жана Жореса, открио му је нове истине. „У поуо уЦепје рјапа је диза хеђака, поуа ти уега ођјеја згсе је шгијепо“ (У нов живот бацила се душа сељака, нова му је вера пригрлила уморено срце), каже у „Думи“, овој величанственој химни словеначкој земљи, њеним красотама и боловима, њеној будућности која се рађа у вреви великих градова. „ГР јшбитп | ћ 5 ћгирот 1п бштот, ја уебка теза — с=Когје у зусђодо сте, гКогпје у ђодоспоз! гге сега“ (Волим градове с њиховом галамом и шумом — кроз њих иде пут ка слободи, кроз њих иде пут ка будућности).

Пролетаријат за песника није више безобличан нанос распадања који доноси капитализам, као што се он причинио песнику у првим годинама његовог стваралаштва. На његовом лицу распознаје „боре за семење будућности“:

„гоке 50 зфегје з!гоји уе5 дап,

ап хуесег је хађизпПо Сејо [0 запјауо, т оКо је КгодПо ро суешћ рокгајпаћ, запјајо зтеје запје ђодоспозН, зргепијајо зПпе Кгепје гоуопшка

фп уегоуајо ха год, Ка бе гојеп п!..."

(Руке су служиле машинама читав дан, али навече расветлило се сањиво чело и око је запливало по светлим пространствима, снивало смеле снове будућности, пратило снажне покрете говорника и веровало у покољење које се још није родило).

Сазнање да се будућност земље налази у радним масама словеначког народа најснажније се одражава у Жупанчићевој „Ковачкој“ која је у исто време песма стварног словеначког уједињења кроз борбу радног народа.

Као што је указао Цанкар, Жупанчић у ово време јасно и радосно изражава своју наду у будућност словеначког народа.

Заоштравање империјалистичких супротности које аустриском анексијом Босне и Херцеговине 1908 године достиже једну од сво-