Naša književnost

У

98 Књижевност

Бредли, допловио у Америку баш на „Мајском цвету“, дакле на оном чувеном броду (иначе, како смо негде прочитали, олупини ма да не тврдимо да је баш тако) на коме су дошли први усељеници из Енглеске. Наравно, покојни Вилием Бредли је просто наручио да му се израде ова документа, јер у његовој земљи нема посла који се не би могао обавити — само је неопходно да се пословно изврши наруџбина. Да је покојни Вилием Бредли било из којих разлога зажелео да има доказе да је неки његов директни предак путовао и на Нојевој лађи — добио би и о томе аутентично уверење са аутентичним потписом нашег праоца Ноја и, разуме се, са свим одговарајућим печатима. Али покојни Вилием Бредли био је увиђаван: као озбиљни привредник није марио за претеране екстравагантности — сасвим је био задовољан документом да је његов чукундеда Патрик Бредли допловио на „Мајском цвету“, није ни помишљао на уверење са потписом и печатима праоца Ноја... Ово је покојном Вилиему Бредли било потребно, не толико да би његове конзерве — говеђе, свињске.и свакојаке друге — имале бољу прођу, већ да би као прави Јенки што сигурније био изабран за сенатора. Покојни Вилием Бредли, узгред буди речено, до на неколико недеља пред своје кандидовање још није био начисто да ли ће бити демократски или републикански кандидат — што је, уосталом, било сасвим свеједно, отфрилике као да ли ће се Вилием Бредли одлучити за грамофонске плоче Хис Мастерс Воинце или Колумбија. Битно је било да он буде сенатор, свеједно да ли изабраник Слона или Магарца. Предвиђало се да ће Сједињене Државе ратовати, и покојни Вилием Бредли је хтео да благовремено постане сенатор, како би био још ближе ратној индустрији. Са пословне тачке гледишта ово је било сасвим умесно: ако је већ реч о рату, онда је далеко уносније радити и непосредно са људским месом а не ограничити се на говеђе и остало од домаћих животиња. Тако се и десило. Покојни Вилием Бредли био је изабран за сенатора — чини нам се као демократа, а можда и као републиканац — нећемо да цепидлачимо око тако безначајних појединости. За време првог светског рата многи амерички пукови су одлазили на бојно поље са Бредли-конзервама у ранцима; многи храбри амерички војници су изгинули а да нису ни начели своје Бредли-конзерве. Покојни Вилием Бредли био је двоструко поносан: због конзерва своје производње које одлазе у ранце америчких пукова, а и зато што је унеколико био и лично заслужан — гласао је да Сједињене

МА а и У Ри ну СЕ