Naša književnost

реи па носи = 10:

конзервираног меса, па чак ни сенатор. Али је зато његов непословни живот био далеко занимљивији, и ми одмах, без околишења, признајемо нашем јунаку, да није живео ради говеђих конзерви, већ је врло добро схватио да волови постоје да би бар неки од њих доспели у његове конзерве, а ове опет у руке, па у трбухе купаца — а све то путешествије волова од прериских ливада до трпезе (обично ни мало раскошних) има једину сврху да он, Џон Бредли, живи онако како уме, и он је са своје стране тврдо веровао да заиста зна како ваља живети.

— Тајна животне среће — радо и често је говорио наш јунак — веома је једноставна. Главно је схватити да ми не постојимо ради волова, већ волови ради нас. Ја сам то одавно схватио и зато знам како треба живети и умем да живим како треба!

Ево, у најкраћим потезима тог његовог знања и умења.

Када је — некако одмах по свршетку првог светског рата, дакле у првим од година које су проузроковале други светски рат — умро сенатор Вилием Бредли, наш јунак, а његов син, имао је двадесетдве године, које су се мал'те не тескобно осећале у његовом снажном и крепком младићком телу. Наш јунак на пенсилваниском универзитету није, додуше, никога задивио својим правничким знањем — али је био капитен универзитетског тима за рагби, важио је за приличног боксера и више него осредњег тенисера, а у утакмици стрељања голубова за првенство савезне државе Пенсилваније освојио је друго место, за свега три и по поена иза првака. Снажан и весео, са над њим заштитнички наднесеном фабриком конзервираног меса, Џон Бредли је храбро ступио у самостални живот. Први његов подвиг био је, да је са неколицином пријатеља на малој једрилици отпловио из Њујорка у Сан Франциско. Пролазећи кроз Панамски канал дао је новинарима изјаву у којој је тврдио да више никада неће бити ратова -(а баш тога дана кроз канал је прошло преко двадесет ратних лађа); да је Дуглас Фербанкс најгенијалнији глумац свих времена; али је најговорљивији био доказујући да су Бредли-конзерве најпостојаније од свих конзерви, тако да он лично, Џон Бредли, јамчи да ће многа покољења у даљњој будућности имати то задовољство да једу месо од волова, који су клани у време Великог рата да би их појели храбри амерички војници, но то нису стигли јер су брзо победили и са неотвореним конзервама вратили се у отаџбину — али те историске конзерве најбудније се чувају у нарочитим подземним трезорима ње-