Naša književnost

108

Књижевност

У њему ћеш земљу — слободу своју гледати: градити пруге, турбине, стројеве;

с жетварима се у пољу наджњевати,

с косцима се на ливади наткосити;

песмом се о њему натпевати,

именом се његовим поносити...

По врховима прстију, по дрхтају сваком осећаш — дело се рађа.

Напољу — босо, прозебло свитање. Среле се две улице предграђа.

Овог те јутра не тишти питање;

Јутро је ово — радост велика и чиста!

Јутрос ти драг и тужни кестен под прозором, и погурен у хитњи

пролазник:

— Скоро ће бити довршена биста, и Титов ће носити лик!..

МИСДРАГ ТОМИЋ