Naša književnost

130 хњижевност

Срећан сам што сам у могућности да, у име Управе Савеза књижевника Југославије, другу Отону Жупанчићу пренесем наше најсрдачније че ститке и поздрав. =

Управа Савеза књижевника Југославије, изражавајући то уверење, честита Отону Жупанчићу и поздравља га с најлепшим жељама“...

Песника Жупанчића поздравили су затим — у име књижевника Македоније Славко Јаневски, књижевника Хрватске Јожа Хорват, књижевника Србије Милан Богдановић и књижевника из Хрватско-словеначког просветног савеза Трста Андреј Бубало. Иза тога изведена је Арничева симфонија „Дума“, по истоименој Жупанчићевој песми.

У Београду Удружење књижевника Србије одржало је 23 јануара свечану седницу поводом Жупанчићеве прославе. У свом говору, књижевник Јован Поповић истакао је, поред осталог, да је Жупанчић песник чија вредкост прелази границе наше земље, онај песних кога сви наши народи цене, Боле и поштују. Десанка Максимовић и Роксанда Његуш прочитале су затим неколико Жупанчићевих песама у оригиналу и преводу.

Увече је на Коларчевом народном универзитету одржана свечана академија коју је приредио Савез књижевника Југославије. Претседник Савеза Иво Андрић отворио је академију овим кратким говором:

„Јубилеј Отона Жупанчића не прославља само његова ужа домовина НР Словенија. Вечерас се његово име и његово дело помињу у свим културБим центрима Федеративне народне републике Југославије; помињу их и славе сви наши народи, повезани и солидарни у томе са братским словеначким народом, као што су повезани у свима другим питањима, било да се ради о култури и просвети, било о економици или одбрани неправедно отргнутих словеначких територија. Јер, нова Југославија је једна радна и борбена заједница слободних народа, а Савез књижевника Југославије је једна од многобројних карика те заједнице. Таква је и ова наша прослава. А пријатно је и лако изговорити уводну реч на оваквој прослави. Пријатно, Јер је говор о песнику који нам је знан, близак и драг; лако, јер немам потребе да говорим подробније о Отону Жупанчићу, пошто ћете за који тренутак чути предавање друга Бориса Зихерла о њему и његовом делу.

Остаје ми само да кажем неколико речи о општем смислу и значењу ове прославе. Ми се често жалимо да наши људи не познају довољно словеначку књижевност, и тражимо начина да томе доскочимо. Жалба је оправдана, али не у односу на Отона Жупанчића. Ни у једној од наших република Жупанчић као песник није странац. Он то одавно није.

И у она времена која изгледају тако далека, кад су две велике и ретроградне империје, Аустроугарска монархија и Османлијско царство, пресецале југословенско подручје, кад је к. унд к. аустро-угарска царинарница стајала у Земуну, а султанска, турска, на Увцу, Жупанчић је читан, тумачен или превођен и код Срба и код Хрвата, без обзира на све границе, као што је уосталом одавно прешао и границе данашње Југославије.

Али данас, кад је, по речима маршала Тита, »потпуно остварена идеја јужнословенске братске солидарности и јединства“, и кад народи нове Југославије, поучени скупим искуствима, изграђују своју нову, социјалистичку отаџбину, данас слављење правог словеначког песника добива дубље значење и нарочити смисао.