Naša književnost

| | - РА

ето лар таи

та БРЕД ВИ

+

ан том оувиитунаниауа ај ИЦ

Цу рнњ «

144

___ВЕЧЕ_ПОЕЗИЈЕ МИЛАНА ДЕДИНЦА

На последњем састанку Секције за поезију Удружења књижевника Србије читао је своје стихове песник Милан Дединац. Он је прочитао седам песама из своје тек објављене збирке „Песме из дневника заробљеника број 60211“, које носе у себи основне карактеристике Дединчеве новије лирике.

Дискусија је овога пута била прилично интересантна и плодна, иако је — по ономе што Дединчеви стихови пружају — могла бити далеко живља и заокругљенија, нарочито је недостајало учешће у дискусији млађих књижевника и кандидата. У њој се појавило неколико мишљења која би се и поред неких размимонлажења, могла свести углавном на следеће: постоји код Дединчеве поезије јак лирски интезитет; у њој је са пуно снаге џи адекватно дата атмосфера, пејзажи и небо Шлезије — оне тешке, суморне н влагом прозукле шлеске шуме, она магла вечита и гладне песковите равнице. Дединац успева да сваком свом стиху, свакој својој појединој речи да и свој лични печат, свој дах, обоји својом бојом. Али, по тематици, радијус поезије Милана Дединца прилично је скучен, не захвата у ширину и дубину, шестарски је узак и мален. Та ускост међутим није само у темама, већ и у начину како их он уметнички доживљава и транспонира. Његова поезија није борбена, у њој нема одлучности борца и Дединац јасно не види, он тек неодређено наслућује велике битке које се тако крваво воде у његовој земљи. За правилно објашњење Дединчевих новијих песама треба имати у виду целокупну развојну линију њего-

Књижевност

вог поетског стварања — сумор и песимизам ( али не очај!), чији су елементи видљиви у овој поезији, потичу из ранијег песничког става Милана Дединца, а да оно што је ново у овим његовим стиховима из заробљеништва јесте песникова јасно одређена тежња ка приближавању данашњем човеку и стварности, покушај да се из поетског солипсазма и учаурености приближи резлистичкој поезији и народу.

У дискусији су учествовали Милан Богдановић, Ели Финци, Велибор Глигорић, Чедомир Миндереовић, Десанка Максимовић и Ђуза Радовић Мако је била живља но сбично, дискусија је ипак остала отворена и није дала јасно прецизиране закључке бо лирици Милана Дединца. С обзиром на присутност кандидата и млађих књижевника, она је морала бити још одлучнија, још принципијелнија.

И дош конкретнија.

ХРВАТСКИ КЊИЖЕВНИЦИ У БЕОГРАДУ

На позив Удружења књижевника Србије боравили су у Београду — од 16 до 19 јануара — чланови Друштва "књижевника Хрватске: Славко Колар, Иван Дончевић, Марин Франичевић, Густав Крклец, Владимир Поповић и Јуре Каштелан. Шеснаестог јануара хрватски су књижевници одржали своје књижевно вече у великој сали Коларчевог народног универзитета. У име писаца Србије и присутне публике хрватске књижевнике поздравио је“ Милан Богдановић, Славко Колар прочитао је своју новелу „Криза“, Иван Дончевић приповетку из народно-ослободилачке борбе“ „Никола Жељезни“, Марин Франичевић поему „Повратак борца“, Густав Крклец две песме —