Naša književnost

Књижевност |

и цветају бокори сунца Ми смо витки јабланови Што расту до врхунца!“

Нескладно, мутно, очигледно сирово делују стихови из „Каћушине: песме“: :

„Ко девојке вранке тенкове град грли;

Слободом су платна песме натапана

На образу Руса љубав кад се спали

За дах донет, братство с нежном маргаритом.

Еј, мрак црн не капље с наших болних рана

И засветле дани свом чежњом раскритом.“

Тај штетни немар у књижевном послу нарочито се истиче у зрелијим остварењима, видљивији је, поеледице су у њима горе, као на пример у песми „Сестри са пруге“, у којој писац сматра неопходним да римује речи таласа и аласа

Тако, у првом делу песме „Виђење са Јадраном“, писац чини оваћ парадокс:

„Сву ноћ су ми шаптали Чемпреси с приморског гробља, а најрађи ми је био

мој стари моравски багрем“.

И, у истој песми, писац такође пада у фразеолошки оптимизам:

„О наша земља данас је све. Код нас слободно шумори смрека. И наша земља има свега Од белог јутарњег млека До зеленог пролетњег брега...“ =" Ми имамо много, али много треба и да створимо, и све што хоћемо и ставимо себи у задатак створићемо, јер смо земљу ослободили и јер смо си– гурни у себе на путу социјалистичког развитка којим смело иду наши народи, као што су се смело и победоносно борили и за ослобођење. | И кад је реч о поетским радовима младих писаца-почетника, чије смо примере навели, треба подвући да се ради о мање више развијеним, али У сваком случају о сарадницима код којих постоје мање или веће могућности. Пленум управе Савеза књижевника истакао је важност свестране изградње младих писаца и почетника и старања о њима као један од најважнијих задатака у даљем раду и удружења књижевника и сваког лисца појединачно. Значај тог проблема за наш општекултурни живот и развитак, за нашу књи– жевност и њену идејну и уметничку зрелост данас и у будућности, обавезује и Савез, и управе појединих удружења у републикама, и писце појединце, и редакције — као што обавезује и младе писце н почетнике. Наведени груби примери, уочени само општим погледом на годиште „Мла-– дости“ за 1947 годину и на остале радове са конкурса „Младости“ — убедљиво потврђују ту нашу општу обавезу. |