Naša književnost

До последњег човека 353

Жалин прими новац ћутећи, али му пред очи изиђе једна слична сцена, кад је отац исто овако вадио сву своју уштеђевину и предавао је Мирашу, остављајући себе скоро без ичега. „Само онда се отац брзо вратио, стигао нас још у Клисури. Сад, међутим, ко зна да ли ће се икад вратити, да ли ћу га икад више видети. Толико људи пропали су већ на путу у лагере. Сваког часа стигне извештај да је тај и тај умро. Отац није поред тога нарочито отпоран. А ја ћу онда морати целога века да се борим с кућом и породицом и са оном убогом радњицом“.

" Лутријиница се повуче у крај и поче да плаче. За њу је све ово изгледало као да већ сахрањује мужа. Кршила је руке, гризла усне да се не би много чула, али се с муком уздржавала.

Лутрији је било још теже, но он се савлада и прикупи снагу па поче да објашњава Жалину шта треба да ради са стоком. Још док су становали код Савезнице био је купио неку мршаву, слабо млечну краву, да је преко ноћи закоље и месо кријући раскрчми по суседству, али се показало да је стеона, и он је остави да се отели. Давала је помало млека колико за кућу. Теле је било мушко и већ прилично поодрасло. Имали су нешто и оваца, које су такође случајно остале док је потајно клао. Он је сад и са тим рачунао и покушавао да посаветује сина како да са тим располаже најбоље и кајкорисније. Жалин је слушао, али је још увек мислио на себе, на свој незавидан положај, кад једног дана отац заиста оде.

Лутријиница није више била у стању да ћутке плаче. Из пригушеног јецања груну у гласан плач и лелекање. Ухвати се за косе и у муци поче да их чупа, да наглас куне непријатеља и оплакује своју болну судбину. Муж ју је гледао и би му је жао, те је пусти да се изјада. Учини му се да то више не кука његова жена, да то нису само њене клетве него да кроз те речи проговара и изриче најцрње клетве, у ово касно доба ноћи, и цео српски народ, чија сутрашњица не може бити ни мало сигурнија и светлија него што је њихова. Али кад погледа на Жалина и виде његово измучено бледо лице, које је под слабом светлошћу мале петролејске лампе изгледало мртвачки жуто, старо и од суза уморно, он искриви лице на жену да би је ућуткао. Онда настави да саветује сина као да не чује жену. Али кад она продужи с лелекањем, он плану и поче да је грди. Жалин се прену из својих црних мисли, уплаши се да отац не настави да виче још гласније, те да тако скрену пажњу споља Мати се смири срећом брзо, па се за њом стиша и отац. |

Ја а БЕН Епа ва НО

а

Ме

а ли рв ЗИНЕ ИМАЊЕ

уља.

ПИ Ране А И ечи и

Ба па ђа а нњицолРнЕ

и

и а