Naša književnost

ког материјала, тако и третирања тог материјала. „Борис Годунов“ је имао претходника у „Каменом госту“ Даргомишког, постојао је већ „Иван Сусањин“ Глинке, опера која се наслањала на народну мелодику и третирала псториске догађаје из живота руског народа, гли су обе опере по форми и начину вукле свој корен из оперских узора Западне Европе. У „Борису Годунову“, не одричући се основних задатака музичке драматике, Мусоргски истинитим и непосредним средствима, свежим и здравим реглизмом и псмчхолошки тананим продубљавањем даје сасвим оригинално, истински народко музичко оваплоћење Пушкинове историске драме. М чињеница да је главви јувак и покретач драме — народ, чини „Бориса Годунова“ изузетним делом у музичко-драмској литератури. А тај народ није у музичкој драми Мусергског приказан идеглизовано улепшан као у операма не само оког него и каснијег временг, већ истинито, у беди, у глади, очајању и незадовољству што са опором и неумољивом истинитошћу чини „Бориса Годунова“ реалистичким делом у пуном смислу речи и по његовој историској вредности и по његовим уметничким особинама.

Но драмски елементи у „Борису Годунову: и његова историска верност не би били довољни за стварање реглистичког музичко-драмског дела да Мусоргски није успео да и 32 музичко уобличавгње нађе потпуно оригивална и реалистичка средства. Елементи народне мелодике, дословно цитиране народне песме, грађење сопствених мелодија из музичког ткива садржаног у мелодици самог текста, односно вокално-деклгмациони стил, снажно повезивање оркестра са сценом, илустративна и покретачка, не подређена улога оркестра, избегавање оперског шаблоза, великих арија и затворених „нумера“ — то су реалистичка музичка средства којима се служио Мусоргски.

Лајтмотивска основа која је спроведена у делу нема стмо карактер подРлачења и везивања 32 лице на које се мотив односи; лајтмотиви у „Борису Годунову" — као на пример мотив Самозванца, који истовремено значи опомену Борису и потсетник о убиству царевића Димитрија — имају дубљу, психолошко покретачку функцију. Најзад. и тако важан чинилац за одређивање лика једног музичког ствараоца као што је хармонски језик, код Мусоргског је богат, разноврстан и оригиналан и увек служи психолошком подвлачењу, допуњавању и тумачењу текста и нераздвојно је везан по свом карактеру за народну мелодику.

Нова поставка „Бориса Годунова“ на сцени Народног позоришта у режији Јосипа Кулунџића као да је тежила томе да подвлачи карактеристике личности и спољне ефекте у радњи више него да рељефно изнесе идејну садржину драме, супротности и основне покретачке силе, односно оно што чини суштину ове музичке драме, Из свога приказивања избијао је вишег стилизовани фолклор него животна истина, више локални колорит кего општенародна трггедија. више се истицала музичка обрада него драматски израз. |

Нема сумње да и скученост наше позорнице умногоме отежава редитељу да оперише са већим масама, да их складно укључи у драмску акцију, да их покреће и третира као носиоце радње. Но са приснијим прилажењем тематици и начину уметничког уобличавања у Пушкина-Мусоргског, са интензивнијом жељом да се једна реалистичка драма реалистички и прикаже,