Naša književnost
РАДИ НИД
БЕЛЕШКЕ
НАГРАЂЕНИ СОВЈЕТСКИ УМЕТНИЦИ ОДАЈУ ПРИЗНАЊЕ СОВЈЕТСКОЈ ВЛАСТИ
У централном дому књижевника, на митингу посвећеном додељивању Стаљинових награда совјетски уметници су одали признање совјетској власти која им је омогућила у огромним размерама рад, и успех у њему. На поздравну реч Константина Симонова, у којој је изразио радост што међу награђеним уметницима има много младих, и наду да ће они сав свој таленат дати да оправдају поверење партије и владе, отпоздравио је В. Костиљов испричавши узбуђено какви су били услови за рад у времену пре револуције. „Честитог књижевника чекала је „награда“ за труд — затвор и изгнанство“, рекао је он. Један од старих совјетских драматурга, Б. Ромашов, радосно се придружио одушевљењу младих изјавивши да своје старости не осећа. „Где, у којој земљи, питао је, књижевник може имати оваква радосна, срећна осећања! Велика је част радити за совјетски народ, за совјетско позориште.“ Писац цртица, Борис Галин, нагласио је како се широко поље делатности отвара пред сваким сопјетским уметником, како су безбројни начини којима се он може изразити, пошав од цртице па до романа. Он је потсетио да је цртица била род који је Горки волео. „1942 године, сећао се С. Бородин, ја књижевник добио сам
Стаљинову награду заједно са конструктором Јаковљевим, са градитељима совјетских тенкова џ авиона. Ми књижевници осећгли смо тада да и наш труд иде на оружгње земље“. Завршио је обећањем да ће и даље свака совјетска књига, драма, слика помагати народу да се бори за нове светле видикг. Слично су говорили и награђени сценаристи М. Блејман и М. Смирнов. „Ми смо војници једнога од одреда совјетске књижевности и морамо се жестоко борити са утицајем буржоаске уметности, учити људе истини живота, истини п32тије Лењина—Стаљина“.
Сви су они редом истицали да их награде које су добили обавезују на још већи труд, на то да васпитају нову смену, да мисле о народу и живе за њега, да се сваки час питају: да ли нису пропустили што да учине. Совјетска власт, која је створила све услове за нечувеви процват књижевности и уметности, с правом то од њих очекује.
У дому књижевника у Лењинграду одржао се такође састанак у част награђених уметника. „Данас више него икад осећам своју одговорност пред читаоцима, рекла је В. Кетлинска, а наши читаоци ·то је цео совјетски народ. Сад желим да створим нове књиге дубље, боље, занимљивије од оних које сам већ написала.“ Сценариста Ј. Герман је захвалио оштрој другарској критици књижевника и кинематографа, коју су му укази-