Naša književnost

Југославија каква јесте 6 461

жавају елементе много различитије него што су у другим циклусима, оне се и по форми свог умјетничког постојања међу собом веома разликују: врло им је различит ритам, различита дужина стиха, интонација, рјечнички материјал. Том својом различитошћу оне, у крајњој линији, постају јединственије, сливајући се у једну противурјечну и органску цјелину, богату, разнолику, живу, тешку ол своје динамике и садржине, — сливајући се и претварајући у нову, вишу, естетску стварност, као одраз. јединствене и многолике стваркости рата и револуције. Прва пјесма у циклусу почиње једноставвим суморним штимунгом:

„Вечернла Босна, (ријека) Костер над дорогои, Немного морозно

И грувстно немного“.13)

И затим пјесник, као да хоће да изричито покаже како штимунгстрофе у поезији не могу бити саме себи циљ, и како се необично кратким, сажетим, телеграфским стихом може рећи необично много, развија свој почетни штимунг, остајући му и даље у суштини вјеран, али богатећи, подижући његову суштину, — развија га у велику пјесму о нашој борби, о њеном значају, о нашој ратничкој вјерности Црвеној армији, о улози Босне у нашем устанку и о устаничком братству југословенских народа. Вечерњи огањ изнад пута, у „помало мразном и помало тужном босанском сумраку“, евоцира у пјеснику велики, „оштри и страшни“ огањ устанка, огањ који су запалили босански сељаци у данима када је над читавом Европом лежала тешка помрчина, стравично мирна, а пијесак који је лондонски радио „сипао у француске фабрике“ претварао се у тенкове и топове за њемачке продоре према Волги.

„Отстода, острв!

И страшнњг потому, Светили кострвг

В европеискујо тБму.“ 13)

Окупација наше домовине и напад на Совјетски Савез за напредне и родољубиве људе у Југославији били су исти ударац, слили су се у један јединствени бол, добивши један јединствени сми-

28) Вечерња Босна, огањ изнад пута, помало мразно и тужно помало. ) Одавде су оштри, и због тога страшни, огњеви свијетљели у европску таму.

2 о