Naša književnost

. ПОВЕСТ О ТРИ УХАПШЕНА МУСКЕТАРА

2

Била су три млада, весела и једноставна момка — Јожек, Петар

и Мали. И најмлађи међу њима. Маломе, право име било је Јоже, али тако га нико није звао у затвору. Већ због тога да их не би замењивали, а још више, захваљујући његовој омаленој, нежној и смешно гипкој појави, која је изгледала као вечно покретна чигра. Имали су они и своје заједничко име — Три мускетара!

Три весела, затвореничка мускетара.

Под тим именом знали су их посвуда. Од кухиње у приземљу па до амбуланте, која се налазила на четвртом и највишем спрагу затвора. Е

Нашли су се у тамници с пролећа четрдесетдруге, сва тројица

одједном и сву тројицу су бацили у исту ћелију, у којој је био само

један лежај, једно ћебе и један поломљен сто. Била је кишовита ч хладна ноћ, коју су проживели бдијући и укочени од страха. Али то је била и једина ноћ, кад им је било заиста јако непријатно око срца, доцније, све до краја њиховога тамновања, нешто слично није им пало ни на крај памети.

Те ноћи срели су се први пут у животу.

Јожек је био родом испод Илове Горе. Италијани су га одвукли из стаје, испод говеда, куда се завукао кад су дошли по њега. У самој кошуљи и бос морао је с њима у Гросупље. Ту је чамио два дана затворен у некаквом подруму без прозора, у загушљивој, влажној рупи и цело време сам, прозебао и гладан, гризући два гњила кромпира, које је напипао у мраку. Треће јутро су га премлатили да је и властито име заборавио. Мршави, дуги тененте избио му је дршком од револвера три предња зуба и пресекао усну, па му је крв лила испод кошуље и гаћица по босим ногама. И при том увек исто:

— Јели ли носио месо у шуму. —

— Јеси ли МАО ватру у шталу, где су били војнички коњи —

— Јеси ли однео две пушке из општине —

ћиз питања, која су заједно с ударцима као пљусак падала по њему. Али момак је само гутао и поновно гутао. Болове и љутину,

+

те