Naša književnost
оста леди трн
зидања цео
2
„Код кућег“
Нетар је с буком одгурнуо једини сто у соби и стао пред Малога. „Како ти заправо мислиш — код кућег Да си ту, у тој...“
Очима је сумњичаво сврдлао Малога и разјарено мигољио ногама — сав некако, као да га је управо ова реч до краја разбеснела. Накастрешио се пред Малим, који није знао ни куд ни камо. Али за тренутак оба су се смирила. Маломе је напослетку синуло у тлави да га овај високи и као медвед израстас момак сматра у најмању руку за црноберзијанца, који је међу овим зидовима стари гост и кеји долази међу њих тако некако као у своју кућу.
„На, седи овамо,“ похајничким гласом проговорио је Петар и руком га потиснуо на сто, да га је Мали у мраку скоро мимоишас. Он сам сео је крај Јошка на сламарицу. „Човек се збуни — и нг крају није ни свеједно, с ким си у друштву. А оно код куће је „пркос свему будалаштина.“
У углу се покренуо Јожек. Лежао је на леђима и читаво време, откад су га положили на хрпу згњечене и гњиле сламе, гледао у таваницу. Још није ни отворио уста. Кад би их само помакао, из пререзане доње усне потекао би поново млаз крви. Па и осмехнути му се није дало. Е
А ова двојица изводе такве лудорије! Један висок да је главом у таваницу ударао. А други, као да није ушао на врата. Сад су се обојица окренули к њему и гледали га.
Јожек се прстом дотакао разбијене усне и при том нехотице састењао Петар и Мали погледали су се. Приближили су му се без речи, клекли обојица и Мали је у тренутку извукао однекуд шибице и креснуо победоносно. Јарка светлост обасјала је лица све тројице. Први је затрептао Мали. 7 ~
„Аха, премлатили су га, свиње фашистичке“, рекао је љутито. „Десет на једнога!“
Затим се нагло исправио и скоро откотрљао до телећака, Вратио се с упаљеном свећом и свежњем повоја. Свећу је предао Петру, а сам се опрезно нагнуо к Јожку.
„То умеју, знам. Боли, мало још. Та сав си крвав!“
Тихо је ускликнуо, махнуо главом и озбиљно се латио превијања. „Још тако мало, дигни руку, па само јуначки. Одмах ће проћи... Свећу навише молићу,“ говорио је и с таквом занетошћу завијао. одвијао и окретао белу тканину, прао мокром марамицом ране да