Naša književnost

Осим ових овде поменутих радова Продановић је за шездесет година свога јавног рада написао неколико хиљада уводних и других чланака по листовима које је уређивао (Народна мисао 1890, Одјек, Самоуправа, Гласник проф. друштва), или им био оснивач (Дело, СКГ, Република), главни сарадник (Га Рале Зегђе, Букгиња), или сарадник (Дневни лист, Српски 32кетлија, Врањски гласник, Ваљевске новине, смедеревска Задруга, пожаревачки Грађанин, новосадска Застава, шабачка Борба, Политика, загребачка Слободна Трибуна, дубровачка Републиканска стрзжа, Ратни инвалид, Чачански глас и други у овом приказу већ поменути листови и часописи). Сем тога, Продановић је врло много радио у Станојевићевој „Народној енциклопедији“ где је дао низ биографија јавних радника из прошлости џи тадашњице и много чланака о странкама и историским догађајима, који су готово сви потписани.

Овоме треба додати и његове многобројне говоре у Народној скупштини од 1908—1913 и из 1920 који се налазе У стенографским белешкама. Неки се од њих тичу културе и књижевности, као говор о Закону о штампи (1903), О народном позоришту (1907), О моралној декаденцији у нашој земљи (1920) и О политичким правима жена (1920). у

Ова обимна делатност Јаше Продановића само је мањим својим делом објављена у књигама и брошурама, а неке књиге претходно нису у одломцима штампане по листовима и часописима. Зато ћемо у овом приказу навести и њих.

Из области књижевности и историје Продановић је посебно издао ове књиге: Наши и страни, критичке расправе (1924), О мојим читанкама (брошура 1928), Наша народна књижевност (1932), Уставни развитак и уставне борбе у Србији (1936), Вук Караџић и Милош Обреновић (1938), Историја политичких странака и струја у Србији 1 (1947),

Најзад овде ваља поменути и антологије или друге књиге које је Продановић одабирао и редиговао. То су: Антологија женских народних песама (1925), Одабране песме Змај Јована Јовановића (1927), О деци и за децу, Змајеве песме (1928), Читанке за средње школе (1928), Целокупна дела Јована Илића (1929), Целокупна дела Светислава Вуловића (1932), Сабрана дела Змаја Јована Јовановића у шеснаест књига 1983—1937) и Антологија народне поезије (1938).

Због свога књижевнота рада Продановић је биран 32 члана Српске академије наука. Сем тога, био је дуго година, све до своје смрти, и члан њижевног одбора Српске књижевне задруге.

Б.К.