Naša književnost
Еснафски људи | а 667
Сви који стану пред газда-Трифуна отворе се као књига из које он чита где хоће и шта хоће. Он зна шта мисле његове еснафлије и његове слуге, скроз провиди свакога три аршина испод земље. Само сина, Илију, њега не познаје, не види, не схвата. Тајна му је Илија с оном подигнутом усном: као да се свему унапред противи и свему пркоси. Послушан је, ради, без греха, ни девојка му није равна, па ипак газда-Трифун осећа у њему нешто притуљено. Скривен је човек Илија. Газда-Трифуну и дању и ноћу шапће неки глас:
. — Тривуне, пази се!
Тај га унутарњи глас натера да једне суботе, после подневнога дрема, призва сина и рече:
— Иди, ујдуриши се! Ошишај се, подбриј се!
Ниједан знак радозналости не указа се на Илијином лицу. Додуше, и ред је да не пита. Очево је да ли ће га женити и с ким ће га женити, али толика равнодушност дрну газда-Трифуна и он додаде: — Треба сутра да те водим на гледанје. Уговорисмо нешто, имасмо реч, ама тек адет је, нисмо сељаци да се без гледања женимо. Нека те види тазбина, да ниси ни гурав ни ћорав, — рече и у његовом гласу затрепта понос што има таквога сина.
Илија је ћутао, али му се на лицу видело како се колеба хоће ли нешто рећи. И опет онај унутарњи глас нагна газда-Трифуна да учини нешто што још ниједан отац није учинио; да се спусти дотле, па сину чак и девојку каже. И прозбори, уједе га гуја.
На синовљеву челу појави се бора која текну газда-Трифуна, али Трифун ипак рече:
— Код Андонових да идемо...
— Да причекамо, тајка, још мало... Док се вратиш, — на то ће Илија одједном, спуштених очију, меко, молећиво, а доња му усна дрхти, не знаш да ли је од страха или од јогунлука. Као да моли: „Немој, не наваљуј, ако ниси сигуран да ћеш ме сломити“.
Газда-Трифун плану:
— Како да чекам Шта да чекам2 Виде ли ти 'аџију да полази на Свети гроб пре но што је сина оженио, работу на њему оставио» Шта си ти: мушко, или си аџуван>
Али реч тајка размекшала његово родитељско срце, срце удовпа који петнаест година није видео жене, који је петнаест година био и отац и мајка, гледајући само работу и децу. Он осети потре-