Naša književnost

ЕР Да мо

682 | У Књижевност

серију сјајно запажених портрета, а све је то зачињено фином иронијом и описано чистим језиком. Иако личности, као и у Бокачовим причама, или романима шпанских пикареска, нису психолошки продубљени, иако карактери још нису потпуно заокругљени, остају нам у сећању маркантне фигуре романа: побожни лицемер, који оборених очију са бројаницом у руци на превару отима сирочади и малолетницима њихово имање, лекар који све болести лечи пијавицама и бистром водом, надбискуп који проповеда истину, али воли ласкања. Бедни песник Нунез, лепа и лукава комедијанткиња Арсенија, кицош Дон Матиас, собарица преобучена у племићку, и читава блистава галерија истинитих личности оног времена са свим њиховим особинама, манирима, пороцима, ношњом и обичајима. Они се крећу, додуше, сви са шпанским грандецом, па ипак то су француске прилике које Лесаж описује, и код многих његових јунака препознаћемо још и данас прототип Француза.

У егзотичном руху шпанског пејзажа, Лесаж је описивао чињенице, догађаје и личности своје земље, као Монтескје у „Писмима из Персије“. Он преноси ствари у далеке крајеве да би погодио оно што је најближе. Врло обазриво и дипломатски Лесаж у предговору сам каже читаоцу за Жила Бласа:

„Признајем да се нисам увек тачно придржавао шпанских обичаја... У Кастиљи као и Француској наћи ћете на лекаре који имају обичај да лече пацијенте обилатим пуштањем крви. Свуда наилази човек на исте пороке и глупости.“ Е

Један француски књижевни историчар каже о Лесажу отпри. лике ово: Он је узео жанр шпанских пикарескних романа; Жил Блас носи огртач и мач Кастиље. Али он има окретност и дух Француза и осећање општечовечанског срца.

Историја Жила Бласа од Сантиљане је прави пустоловни роман, иако је настао касније од великих узора шпанске књижевности. Он је писан стилски чистом прозом, која се појавила на прекретници ХМУНеог и ХУШ-ог века. Одликује се оном способношћу живог приказивања и оним реализмом који су били својствени браћи Ле Нен, реалистичним сликарима народа и сељака ХУП-ог века у Францу"ској. Жил Блас има, као сваки пустоловни роман, лабаво повезану, механички састављену целину нанизаних пустоловина, без потребног унутрашњег психолошког развоја. Читав низ пустоловина може

северна по рећи аеро