Naša književnost

МЕ ам де у

К | 1

3 Ћ то > |

632 си ти | Књижевност

списак учесника конгреса. Али се списком оних који су присуствовали не исцрпљује списак оних који су се сагласили с конгресом.

Лицемерни државници разних земаља воле у извесним тренуцима да натукну о „слободи кретања“, али под том слободом сни подразумевају нешто веома нарочито: слободу да њихови обавештајци шврљају по Совјетском Савезу. Ти исти лицемери нису уопште заинтересовани за слободу кретања када се ради о напред-. ним научницима или књижевницима. Неке земље нису могле да пошаљу своје делегате на конгрес, н треба сматрати херојством долазак делегата Португалије и Бразилије. Пабло Неруда, највећи песник латинске Америке, није могао да дође у Вроплав: њега на свакоме кораку прате полицајци Новога света. Многи истакнути људи изјавили су да издалека учествују у раду конгреса: професор Ајнштајн, највећи писци Сједињених Америчких Држава Штајнбек и Колдуел, енглески књижевник Пристли, француски писци Диамел, Арагон и Касу, сликари Матис, Лот, Фужерон, Шагал и други.

Па ипак, конгрес у Вроцлаву није био учени сабор, тајанствени договор изабраних. Два страшна рата нису прошла узалуд: нај бољи претставници мисли схватили су да су немоћни ако нису тесно повезани с народом. Огромни митинг у самоме Вроцлаву показао ј= да иза пољских књижевника стоје пољски читаоци — пољски народ. Хиљаде телеграма и писама ивражавале су вољу народа за мир. Конгрес су поздравили рудари Пикардије и жене Сицилије, норшки студенти и грчки партизани, Иза зидова Политехничког инстигута, где су одржаване седнице, жагорио је свет, узбуђен и пун нада, свет који је заједно са делегатима захтевао мир — у име књига и дрвећа, у име камења Акрополе и у име деце свих градова свих земаља.

Чини ми се симболично што се Конгрес, посвећен заштити мира, одржао баш у Вроцлаву. Као што је познато, немачки националисти досада не желе да се помире с изменама које су унесене у карту Европе; за њих је Вроцлав — Бреслау. Англо-амерички им перијалисти подржавају присталице реванша — не зато што им је Бреслау милији од Вроцлава, већ зато што им је рат милији од мире. Тако се Вроцлав појединим обожаваоцима оружја чини као добар повод и упадљив нишан, Сакупивши се у овоме граду, учесник“