Naša književnost

634 ~ Књижевност

Међутим, када су званични претставници појединих држава хтели отворено да уђу у дворану где се заседало, нису их пустили. Видео сам у једном италијанском листу занимљив снимак једног сналажљивог репортера: на степеницама Политехничког института седе енглески дипломати...

Лако је схватити тежину положаја многопоштованог господина Хакслија. Он је директор организације Уједињених нација за просвету, науку и културу. Дужност службе везује га за Бевина и за Маршала. Дужност служења науци и човечанству довела га је у Вроцлав. Господин Хаксли не само да је преживљавао унутарњу драму — он ју је демонстрирао пред конгресом. Пљескао је када се говорило о претњама америчког империјализма. Пљескао је када се говорило да никакав амерички империјализам не постоји, Рекао ми ја да је одушевљен иступањем Заславског, док је сам иступио с говором у коме је настојао да спор између присталица рата и мира замени спором између присталица реализма и формализма. Господин Хаксли захтевао је да се резолуција блаже формулише, говорећи да ће је, „ублажену“, обавезно потписати, а када су његови предлози били усвојени, неочекивано се разболео и отпутовао неколико сати пре гласања. Ја ни једног тренутка не сумњам у поштење господина Хакслија, али отсада, кад будем читао у енглеским новинама о безграничној слободи гордих Британаца, стално ћу се сећати збуњеног осмеха господина Хакслија, који није могао да Не дође у Вроцлав, али који је, дошавши, мислио само на то — како ће да оде, који је био један од претседника конгреса, а пошто је отпутовао, брже-боље је изјавио да је његово бављење у Вроцлаву било плод неспоразума. Ја не осуђујем, ја сажаљевам.

ж ж ж

Међу америчким и енглеским делегатима била је група људи која није дошла у Вроцлав са циљевима с којима су дошли остали. Двојица су и наступила: један — професор Оксфордског универзитета господин Тајлор, други — такође професор, али Американац. Тајлор је био речитији од свог америчког колеге. Он је изјавио да су разговори О империјализму — пропаганда и да је мислио да ће у Вроцлаву да сретне озбиљне научнике, а не комсомолце. Ја нг познајем научне радове господина Тајлора, али признајем да ме је мало зачудило да један историчар може да пориче постојање им-